Top

8. November 2017.

3 PROBLEMA DANAŠNJEG DRUŠTVA

Dobar dan svima!

Kako sam već objasnila na Instagram profilu, poslednjih nekoliko nedelja provela sam kod kuće u Srbiji. U tom periodu žrtvovala sam blog kako bih uspela da vidim neke od ljudi koje želim da vidim (nažalost vremena nikada nije dovoljno da vidim sve), te ste mogli primetiti da su postovi izostali. Vreme je konačno da se vratim starom ritmu.

U danima kada sam bila kod kuće imala sam prilike da se po milioniti put uverim u to koliko je sredina u kojoj sam odrasla različita od one u kojoj trenutno živim. Ipak, primetila sam da neki (pogrešni) šabloni uspešno nalaze mesto u obe, a isti ti šabloni se mislim mogu pronaći i u raznim drugim sredinama. Danas želim da izdvojim tri osnovna problema za koje smatram da kvare svakodnevicu ljudi, a krivica je ničija nego njih samih:

1. Svi mislimo da smo bogom dani

Mislim da je ovo ubedljivo najveći problem današnjeg vremena. Televizija mi reklamira proizvode za MOJU kosu i MOJU sreću, društvene mreže mi prave da smatram da sam filmska zvezda i da svi samo u mene gledaju, firma mi priča priču kako sam baš ja nezamenljiv resurs (a plaća me kao i sve ostale zamenljive resurse). Za slučaj da sve to nije dovoljno, sa svih strana me ubeđuju kako je moje mišlenje važno i kako se BAŠ JA izdvajam iz gomile.

Bombardovani sa svih strana o sopstvenoj nadrealnosti, mislim da su ljudi u to počeli da veruju previše. Osim toga što smo svi zaboravili da je ćutanje zlato izgubili smo i osećaj za druge, jer ipak smo mi ti koji smo bogom dani a oni eto ne uspeju da nam se prilagode. Mislimo da smo previše pametni, promoviše se individualnost a zaboravljaju osnovne životne vrednosti. Da li je slučajno što je danas pola sveta na psihoterapijama, više od pola brakova biva završena razvodom, a kuvanje je misaona imenica? Nije slučajno jer smo prezauzeti mućkanjem smutija, lakiranjem noktiju i Instagram storijem.

Znate li onu priču o tegli koja kada se napuni peskom u njoj ne ostane mesta za krupne kamenčiće? Ukoliko bi se u nju, pak, ubacilo prvo kamenje za peska bi uvek ostalo mesta. Upravo to je poenta života – velike stvari treba stvarati i čuvati, a ne pobeći kad prvi problem zakuca na vrata. Male stvari su tu da svakodnevicu učine lepšom, ali one nisu i ne mogu biti definicija života i postojanja. Pomirimo se sa činjenicom da ovaj svet nije napravljen samo za nas, spustimo glavu i vratimo se korak unazad, dok je vratiti se malo nazad i dalje dostižno.

2. Svi gledamo u tuđe dvorište mnogo više nego u sopstveno

Od malena smo u školi voleli da znamo ko je dobio koju ocenu iz kontrolnog. Potom nas je zanimalo da li je onaj do nas upisao bolji fakultet, da li ima lepšeg partnera, da li dobija niži račun za struju i da li prima veću platu. Kad drugome ide bolje, volimo da se uveravamo kako je „njemu lako“, a nikad se nećemo zapitati koliko je taj drugi uložio truda da nešto postigne. Kad drugome ide lošije, onda na sva usta hvalimo svoje. Imamo sveprisutnu potrebu za poređenjem sa drugima i mnogima je draže da su u sadašnjem momentu bolji od ostalih nego da su bolji u odnosu na sebe same u nekom prošlom trenutku. Umesto veštačkog bildovanja samopouzdanja pokušavajući da drugima dokažemo da smo bolji od njih, moramo više da radimo na onom pravom kojim ćemo se dokazati sebi samima. Onaj ko se dokaže sam sebi, ne nalazi potrebu da gleda za drugima.

3. Ne živimo u sadašnjosti, skloni smo prebiranju po prošlosti i izmišljanju scenarija za budućnost

Dok čitate ovaj tekst, već razmišljate o onome što ćete raditi posle toga. Ako nije tako, onda ste vrlo verovatno u fazi reflektovanja nekog prošlog događaja. Ukoliko reflektujete prošost, radi se o nekoj situaciji koja ostaje zarobljena u prošlom vremenu te na nju praktično nemate uticaja. Budućnost, pak, toliko je nesigurna da ste sto puta imali na umu milion scenarija, a desio se milion prvi. Jedino uhvatljivo što imamo u ovom momentu upravo je ovaj momenat. Svest o tome prisutna je kod malobrojnih, a bilo bi više nego korisno da svi počnemo da razmišljamo na ovaj način. Ukoliko bismo svi živeli za ovaj trenutak u njega bismo usmerili više resursa i sigurno ga obogatili. Treba se, dakle, prizemljiti i stremiti ka srećnoj sadašnjosti s obzirom na to da je ona sve što imamo.

Nadam se da vam se današnja tema svidela. Volela bih da čujem vaše misli na ovu temu – koji su po vama najveći problemi današnjeg društva?

Do sledećeg čitanja, ostanite čvrsto na zemlji.

Aleksandra

 

 

 

.

 

Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra