Top

1. June 2019.

“BIO SAM U MEKSIKU DA VIDIM ŠTA IMA…” – AVANTURA NA JUKATANU

Dobar dan. Ukoliko me pratite na Fejsbuku i Instagramu, verovatno znate da sam pre manje od mesec dana bila u Meksiku. Trudila sam se da svaki dan postujem fotografije i opise uz iste, a sada je vreme za malo detaljniji pregled mog putovanja, kao i savete za koje verujem da bi mogli biti korisni bilo kome ko se nekad u budućnosti bude dvoumio oko ove destinacije.  

Za početak, s obzirom na to da je Meksiko jedna zaista ogromna zemlja, želim da preciziram u kom sam njenom delu bila. Radi se o poluostrvu Jukatan koji se nalazi u jugoistočnom delu zemlje, a koje praktično predstavlja barijeru između Meksičkog zaliva na severu i Karipskog mora na jugu. Najistureniji deo Jukatana (zona grada Kankun) veoma je blizu Kube, a ovo poluostrvo okupira oko 7% meksičke teritorije i na njemu živi oko 4% meksičkog stanovništva. Jukatan je podeljen na tri države (jer je uređenje Meksika nešto slično uređenju SAD-a): Jukatan, Kintana Ro i Kampeče.  Ovo poluostrvo karakteristično je po karipskim plažama, Majanskim ruševinama, kao i slatkovodnim krečnjačkim pećinama koje ne postoje nigde drugo na svetu.

Koje doba godine je najbolje za posetu Jukatanu? Najtopliji period poklapa se sa našim letom, ali između juna i oktobra/novembra ima dosta padavina, i što je još bitnije, uragani su česta pojava baš u ovim mesecima. Ostatak godine karakteriše za nijansu niža temperatura i malo padavina, te je to generalno najbolji period za posetu. Ja sam na Jukatanu bila poslednje nedelje aprila i temperatura se konstantno držala između 30 i 37 stepeni. 

Na Jukatan se najlakše stiže avionom i najveći aerodrom nalazi se u Kankunu. Ukoliko imate srpski pasoš, viza za Meksiko vam je potrebna, no ukoliko imate važeću vizu za Ameriku, možete da idete u Meksiko bez meksičke vize. Ne znam koja je tačno logika posredi, ali meni je baš lepo „sela“ jer sam pre par meseci dobila vizu za SAD.  Ja sam u Kankun stigla iz Njujorka i let je trajao 4 sata. Meksička valuta je pezos i kurs je oko 20 pezosa za 1 euro. Što se cena tiče, recimo da je ova sfera dosta diskutabilna. Smeštaj možete pronaći u bilo kom cenovnom rangu, no mislim da ispod 25/30 dolara po glavi za noć u zoni Kankuna/Playe del Carmen/Tuluma i 15/20 dolara u unutrašnjosti poluostrva možda nije baš pametno ići. Hrana nije naročito skupa, no ovo dosta zavisi gde se krećete: ako ćete svaki dan 2 puta jesti u restoranu kao što smo mi to radili, na kraju vas neće izaći malo. Autobuski prevoz i taksi po gradovima su jeftini, no kad želite da vas taksi preveze npr.iz Kankuna na neku drugu destinaciju, e tu su cene jako visoke. Jukatan obiluje ekskurzijama, zabavnim parkovima i aktivnostima tipa plivanje sa delfinima, kornjačama, ronjenje i slično, a ovo je sve prilično skupo. Što se tiče zabavnih parkova u kojima vam nude celodnevne aktivnosti, čitajući gomilu postova na TripAdvisor-u, zaključila sam da se radi o šarenoj laži za turiste. Isto manje-više važi i za plivanje sa kornjačama na plaži Akumal, dok na delfine nismo išli iz straha da ne bacimo 200,300 dolara na nešto u šta nismo bili sigurni. Ljudi u Meksiku su dosta srdačni, nismo imali naročite probleme oko sporazumevanja (moj momak malo priča španski, no i sa engleskim može dobro da se prođe, jer su glavni turisti u Meksiku Amerikanci i Kanađani).

Naša avantura na Jukatanu trajala je 7 dana i uspeli smo da napravimo jedan lep krug i obiđemo najznačajnije znamenitosti. Verujem, ipak, da sve i da ostanete mesec dana samo tamo, imali biste svaki dan popunjen. Ne smem ni da zamislim koliko bi vremena bilo potrebno da se lepo obiđe čitav Meksiko, verovatno barem 6 meseci.

Kao što sam pomenula, sleteli smo u Kankun. Ne znam kakva su vaša očekivanja vezana za ovaj grad, ali ja sam ostala dosta razočarana. Hotelska zona je jedan beskonačan niz hotela sa bazenima i privatim plažama i daje utisak neverovatne plastičnosti. Unutrašnjost grada je sušta suprotnost, no nema mnogo šta da se vidi i, na kraju krajeva, Meksiko nije naročito razvijena zemlja, te bi vas centar mogao razočarati. Što se tiče zone barova koja se često pominje u internet člancima (Coco Bongo i slično), verujte mi da ukoliko imate više od 20 godina ovde zaista nemate šta da tražite. Generalno, ukoliko je vaša ideja letovanja provođenje celog dana na plaži u neposrednoj blizini hotela, Kankun je mesto za vas, u svim drugim slučajevima bilo bi bolje da se od njega što pre odaljite. Mi smo se, naravno, opredelili za drugu opciju te smo već jutro posle sletanja krenuli na obližnje ostrvo Isla Mujeres.  

Isla Mujeres je malo ostrvo nedaleko od Kankuna na koje bez problema možete preći trajektom. Dugačko oko 7km, a veoma male širine (u nekim delovima se obe strane ostrva mogu videti bez problema), vrlo je komotno za obilazak. Postoji mogućnost iznajmljivanja tzv. golf kartova, odnosno manjih otvorenih kola koja se obično koriste na golf terenima. Ovo je dosta popularno prevozno sredstvo na Isla Mujeres i odlično je za pronalaženje skrivenih kutaka i, uopšte, obilaženje različitih atrakcija na ostrvu. Glavna plaža je Playa Norte u severnom delu ostrva i ovo je prava karipska plaža po svim svojim karakteristikama. Boja mora varira od svetlo plave pa sve do tirkizne boje, pesak je beo i po konstituciji potpuno drukčiji od onog koga možete videti na našim plažama, radi se o jednom doslovno rečeno prelepom mestu. Neke od najlepših slika koje sam napravila u Meksiku upravo su sa ove plaže na kojoj smo, između ostalog, imali priliku i da vidimo jedan od najlepših zalazaka sunca ikada. Na južnom delu ostrva nalazi se Punta Sur, a ovo mesto je prvenstveno fotogenično jer se na njemu nalaze neki ostaci drevnog naroda Maja. Čitavo ostrvo je prepuno restorana i barova (u Meksiku svašta može da vam se desi, ali gladni sigurno nećete ostati), a od drugih atrakcija tu su Musa (podvodni muzej između ostrva i Kankuna, najbolje se obilazi ronjenjem ili snorkelingom, no mi nismo imali vremena da odemo), farma kornjača Tortugranja (sa vrlo priuštivom cenom ulaza), kao i mogućnost plivanja sa delfinima (kao što pomenuh gore, nismo bili sigurni u autentičnost, te se nismo upustili u ovu avanturu).  Bilo kako bilo, mišljenja sam da je prelepa Playa Sur ubedljivo najznačajniji deo ostrva Isla Mujeres i od srca vam preporučujem da, ukoliko se ikad nađete u Kankunu, odete na istu. Takođe, ako se ikad budete dvoumili da li da na Isla Mujeres provedete dan više ili dan manje, definitivno vam savetujem dan više.

Playa del Carmen bila je sledeća meta našeg putovanja. Radi se o veoma razvijenom turističkom mestu, sa vrlo lepom plažom i gomilom lepo raspoređenih prodavnica, barova i restorana. Istina, Playa del Carmen ima u sebi pomalo Kankuna, no nekako deluje mnogo skladnije, interesantnije i obećava zabavu. Centralna Peta avenija prepuna je dešavanja po čitav dan i noć, a postoji neverovatno mnogo mogućnosti za ekskurzije jer je Playa del Carmen kao jedno od najznačajnijih turističkih mesta Jukatana veoma dobro povezana sa svim najvećim atrakcijama. Od Kankuna do Playe bez problema i za vrlo malo para možete doći kombijem (takozvani collectivo) , a isto važi i za većinu drugih mesta na Jukatanu, pa vam savetujem da ne nasedate na baš sve što vam nude na štandovima turističkih agencija. Što se tiče plaže, uglavnom je peščana i dosta uska, no talasa je tokom našeg boravka bilo dosta (i generalno ih ima i u svim ostalim primorskim mestima na Jukatanu). Pored toga, imali smo prilike da se baš u ovom gradu susretnemo sa jednim od najvećih problema Karipskog mora – algom sargasum, čija je invazija počela pre nekoliko godina, a koja je verovatno izazvana kombinacijom nepovoljnih klimatskih promena, izlivima ulja i nafte i zagađenjem uopšte. Sargasum je braon boje i izgleda kao morska trava, taloži se u blizini obale i neprijatnog je mirisa. Koliko smo shvatili pričajući sa lokalcima, alge su rastući problem na Karibima jer (pored ostalih očiglednih problema) odvraćaju turiste, a pogotovo je strašno to što ne upevaju da utvrde šta tačno izaziva razmnožavanje sargasuma. Kako god, objasnili su nam da je tokom kišnog perioda sargasuma najmanje na obalama, te da je tokom jula i avgusta more praktično čisto. Što se mene lično tiče, ja se nisam kupala kad god je bilo ovih algi – niti sam imala volje da ih preskačem na plaži, niti da plivam s njima u vodi. U blizini Playe del Carmen nalazi se ostrvo Cozumel i trajekti su dostupni tokom celog dana. Mi nažalost nismo imali vremena da „overimo“ i ovu metu.

Akumal nosi titulu jedne od najlepših karipskih plaža i nalazi se između Playe del Carmen i Tuluma. Poznata je po morskim kornjačama koje se nalaze u neposrednoj blizini obale i jedna od glavnih aktivnosti koje Akumal nudi upravo je snorkeling u potrazi za kornjačama. Po meni, ova i Playa Norte na Isla Mujeres ubedljvo su najlepše plaže na Jukatanu. Na Akumalu je nastala i „fotografija sa čamcem“ koja mi je možda i omiljena tokom celog letovanja. Što se snorkelinga i ronjenja sa kornjačama tiče, zanimljivo jeste, no dno mora je peskovito i voda je jako mutna, te osim kornjača bukvalno ne vidite ništa drugo. Iskreno, nisam sigurna koliko ima smisla, pogotovo jer u slatkovodnim pećinama (o kojima ću detaljno pričati malo kasnije) možete plivati s kornjačama po ceni samo karte za ulaz, a ne da pritom dodatno platite i opremu za ronjenje/snorkeling. Na Akumal takođe bez problema možete stići kolektivnim kombijem za jako malo para, potrebno je da uzmete onaj koji ide za Tulum i pitate da vas ostave na Akumalu.

Posle izleta na plažu kornjača, uputili smo se u Tulum. Ovaj grad je poznat po Majanskim ostacima, prelepim plažama, a koliko sam shvatila čitajući različite članke na internetu, mnoštvo turista ovde dolazi i zarad upražnjavanja joge. Iskrena da budem, nisam naročito produbila ovaj aspekt Tuluma, jer sam se za jogu (barem do sada) slabo interesovala. Najjači utisak na mene ostavio je grad sam po sebi – vrlo jednostavno i uredno organizovan, sa glavnom ulicom prepunom restorana i barova, ali sa mnogo svedenijom atmosferom nego što je to u Playi del Carmen. Priobalni deo takođe karakteriše jedna dugačka ulica ispunjena lokalima za svačiji ukus i džep. Plaža, ona koju smo mi videli, delovala je manje lepa nego Akumal i Playa Norte, jer je more bilo tamno plave boje i dosta uzburkano. Ipak, može biti da smo samo uhvatili pogrešan dan i da je u suštini vrlo slično kao na ostalim plažama (razdaljina između Tuluma i Akumala je samo par desetina kilometara). Majanski ostaci definitivno su vredni obilaska i preporučujem vam da izbegnete najtopliji deo dana, te da iste odete da vidite u predvečernje sate kada možete uživati u prelepom zalasku sunca. Osim toga, preporučujem vam odlazak u Gran Cenote – slatkovodnu krečnjačku pećinu koja se nalazi oko 4km od Tuluma, a u kojoj možete provesti dan kao na tipičnoj plaži – kupajući se i sunčajući. Cenote su krečnjačke pećine koje postoje isključivo na Jukatanu i možete da ih pronađete na čitavom poluostrvu. Neke su manje, neke veće, neke dublje, neke pliće, neke su manje poznate te je gužva na njima manja, a negde sve vrvi od turista. Meni je Gran Cenote delovala kao dobar kompromis, ljudi nije bilo previše i moglo se plivati relativno s mirom, a tik do obale bilo je mnogo kornjača koje nisu imale nikakav problem da uđu u vodu i plivaju u neposrednoj blizini ljudi. Jedno čitavo prepodne odvojili smo i na prirodni rezervat Sian Ka’an. Ovo mesto prvobitno nismo planirali da posetimo, ali smo od jedne prijateljice mog momka, koja je u Meksiku bila u isto vreme kao i mi, saznali da je zaista vredno obilaska. Radi se o prirodnom rezervatu površine od oko 3000 kvadratnih kilometara a koji predstavlja sistem tropskih šuma i močvara smeštenim tik uz more. Zbog  nesvakidašnje kombinacije više različitih ekosistema, Sian Ka’an je jedan zaista jedinstven spoj flore i faune. Izlet u Sian Ka’an nije nimalo povoljan i čak i za najbanalniju turu morate izdvojiti oko 100eur po glavi. Obilazak se vrši ili čamcem ili džipom u zavisnosti od toga koliko imate vremena i koliko ste spremni da platite (vožnja džipom traje duže i košta više jer se ulazi dublje u unutrašnjost).  Mi smo uspeli da vidimo iguane, krokodile, slatkovodnu „morsku“ kravu i različite vrste ptica. Nažalost, nismo videli kornjače i delfine. Priroda je zaista prelepa i tačka gde se bara spaja sa morem jedan je od najlepših pejzaža koje sam dosada imala prilike da vidim. Sian Ka’an je mesto koje je definitivno vredno obilaska, no, kao što rekoh, biće vam potrebno mnogo novca za ovo zadovoljstvo.

Posle dva dana provedena u Tulumu, vreme je bilo da krenemo ka unutrašnjosti poluostrva. Plan je bio obilazak dva naseljena grada, Valjadolida i Meride, kao i dva napuštena Majanska grada, prvo Cobe a zatim i Čičen Ice koja je jedna od sedam svetskih čuda. Prva stanica bila je Coba (akcenat pri izgovaranju je na slovu a), nekadašnji Majanski grad koji se nalazi između Tuluma i Valjadolida. Iako će mnogima delovati da su Coba i Čičen Ica praktično ista stvar, te da Cobu mogu preskočiti, savetovala bih vam da je ipak posetitte. Razlog tome jeste pozicija ovog grada jer je on nalazi bukvalno u sred džungle. Od tačke na kojoj se nalazi ulaz u Cobu treba da šetate (vozite bicikl ili uzmete lokalni „taksi“) oko 2km kroz džunglu kako biste stigli do centralne piramide. Na piramidu je dozvoljeno penjanje, što ne važi za većinu drugih Majanskih ostataka na Jukatanu, i kada stignete na njen vrh naići ćete na prizor sa kojim malo drugih može da se takmiči – iznad vas se nalazi samo nebo a ispod vas samo džungla. Jedno zaista prelepo iskustvo.

Valjadolid je omanji grad koji se nalazi u centralnom delu Jukatana. Nije naročito poznat među turistima, osim što je iz njega zgodno obići Čičen Icu, pa se stranci ovde zadržavaju uglavnom zbog toga. Grad, iskreno govoreći,nema bog zna šta u ponudi, no lepo je znati da si okružen lokalcima a ne samo turistima. Imali smo priliku da čak dva puta večeramo u prelepom restoranu El Atrio del Mayab gde su konobari bukvalno pred našim očima spremali guakamole. U samom centru grada nalazi se lokalna cenota Zaci. Imali smo sreću da smo se tamo našli u ranim jutarnjim časovima kada skoro pa nije bilo drugih posetilaca.  Inače, od Cobe do Valjadolida neplanirano smo stigli sa jednim lokalcem. Simpatični gospodin koji nas je povezao živi u Valjadolidu, ali se bavi prodajom mesa na okolnim pijacama, te se igrom slučaja našao u Cobi. Kako je nama trebao prevoz, a on je taman kretao kući, spojili smo lepo i korisno. Lik je bio pravi tipični Meksikanac, 70 godina, jedan zlatan zub a ostale nema, pijačar sa gomilom (ali zaista gomilom) kojekakvih kesa i smeća u džipu koji spolja i ne izgleda tako loše, a iznutra žešća starudija. Pričao nam je kako često putuje u okolne države, Belize i Honduras, i kako u ovom delu Meksika svi nose oružje zarad odbrane od pumi i jaguara koji vrlo često, a pogotovo noću, izlaze iz okolnih prašuma. Znao je vrlo malo o Evropi, a najzanimljivije pitanje koje nam je postavio bilo je da li ovde imamo kukuruz. 🙂 Ispričao nam je kako se u blizini Valjadolida nalazi selo u kome se odigrava korida i savetovao nam da odemo da vidimo kako to izgleda. Iskreno, nisam bila naročito za, no moj momak bi verovatno crkao da nije otišao, tako da smo ipak odlučili da vidimo i to čudo.  „Korida“ koju smo zatekli je, dragi moji čitaoci, najtužnija stvar koju sam ikad videla. U sred sela nalazio se drveni amfiteatar na čije smo tribine morali da se popnemo kako bismo išta videli, iako nije delovao nimalo stabilno. U centru amfiteatra odigravala se borba između nekoliko meštana i…..KRAVE. Ne bika, nego krave. E sad, mučenje životinje nije prihvatljivo ni u jednom obliku, ali hajde mogu donekle da shvatim da je borba s bikom interesantna jer se životinja barem razljuti, pa ta drama nekom i može biti zanimljiva. Krava ipak nije bik, ona je miroljubiva i mirna životinja i u tom amfiteatru je šetala od jednog kraja do drugog ne znajući šta ju je snašlo i pokušavajući da izađe iz sve te gungule. A meštani su pokušavali da je udaraju ne bi li je naljutili, što sa kravom ne funkcioniše. Praktično, gledali smo nekoliko idiota koji ničim izazvani tuku životinju. Okrenuli smo se i otišli posle 30 sekundi, na opšte iznenađenje svih prisutnih. I dan danas sam zgrožena onim što sam tada videla.

Čičen Ica je bila naša sledeća stanica. Kao jedno od sedam svetskih čuda obećavala je mnogo i ja sam bila veoma uzbuđena da vidim El Castillo (poznata piramida koja je simbol Čičen Ice) kao i ostale građevine. Jedna od čudnih stvari u Meksiku jeste ta što se bukvalno sve turističke atrakcije zatvaraju u 17h što je zaista rano. Ipak, u nekim popularnim mestima, kao što je to na primer Čičen Ica, postoji takozvani produženi ulaz od 18h do 19h, a onda ponovo od 20h možete da prisustvujete raznim programima koje organizuju u večernjim satima. Malo čudan sistem, no sreća pa postoji, jer smo se mi u Čičen Ici našli baš u 17h kada se zatvarala. Sačekali smo, dakle, 18h i ušli po nižoj ceni (jer je poseta mogla da traje maksimalno do 19h i neki delovi kompleksa su bili zatvoreni). Na prvi momenat nisam bila zadovoljna činjenicom da imam samo sat vremena na raspolaganju, no na kraju sam shvatila da ukoliko ste neko ko želi jednostavno da vidi građevine, a ne i da preispituje njihovu istorijsku, arheološku, arhitektonsku pozadinu, vremena vam realno i ne treba mnogo.

Čičen Ica je drevni grad Maja koji je negde oko 600. godine nove ere predstavljao glavni centar Jukatana. U jednom periodu grad je pripadao i Toltecima, te se u njegovim ostacima vidi mešavina Majanskog i Toltečkog stila. Osnovna atrakcija Čičen Ice jeste centralna piramida, zvana hram Kukulkan, posvećena istoimenom bogu znanja koji ima oblik pernate zmije. Piramida, verovali ili ne, zapravo predstavlja kalendar. Svaka od četiri strane piramide ima po 91 stepenicu koje u zbiru sa platformom na vrhu daju 365 što je broj dana u godini. Takođe, piramida ima devet stepenasto poređanih spratova i svaki je podeljen na dva dela, što daje 18 koji je broj meseci u starom Majanskom kalendaru. Najinteresantnija stvar vezana za Hram Kukulkana dešava se dva puta godišnje, na prolećnu i jesenju ravnodnevicu, kada senka na piramidi formira oblik zmije, odnosno boga Kukulkana. Iz ovoga možete zaključiti koliko su Maje bili vrsni matematičari. Lično sam ostala zaljubljena u El Castillo, imam osećaj da bih mogla da gledam u njega satima.

Osim piramide El Castillo u Čičen Ici postoje i mnoge druge atrakcije: Hram ratnika, zatim igralište za koje kažu da je dovedeno do akustičke perfekcije jer je na njemu moguće čuti osobe koje su na veoma velikoj udaljenosti, hram Venus, opservatorija, sveta cenota u kojoj su Maje vršile žrtvene obrede i iz koje su poslednjih vekova često isplivavali nakit i objekti koji su pripadali žrtvovanim ljudima… Ovo je definitvno jedno od najbitnijih mesta za posetiti ukoliko se ikad nađete na poluostrvu Jukatan.

Jutro nakon obilaska Čičen Ice bilo je rezervisano za put u Meridu, glavni grad države Jukatan koja je samo jedna od tri koje se nalaze na istoimenom poluostrvu. Merida broji oko 900 hiljada stanovnika, ali odaje utisak gradića od 40-50 hiljada ljudi. Iskreno, uopšte nisam shvatila gde toliki narod živi, jer zgrada praktično nema, a kuće su maksimalno na jedan sprat. Kao što je to bio slučaj u Valjadolidu, ni za Meridom turisti baš ne lude, ali se nama ovaj šareni grad baš svideo. Centar je lepo uređen i lokalci su izuzetno ljubazni prema turistima, a tokom večeri imali smo prilike i da vidimo lokalnu manifestaciju koji se odvija na centralnom trgu. Osim toga, ovo je bio jedini grad u kome smo posetili pijacu i ta frka i gungula bila je jedno jedinstveno iskustvo. Dok smo jeli u restoranu pao je dvadesetominutni pljusak posle čijeg povlačenja se temperatura nije spustila bukvalno ni za jedan stepen. Ono što me je dosta šokiralo je to da su ulice Meride posle jedne tako kratkotrajne kiše bile skroz poplavljene. To je bio jedan od nekolicine momenata u kojima sam shvatila da je Meksiko definitvno manje razvijen nego što sam ja to očekivala.

Poslednji ceo dan naše meksičke avanture odlučili smo da provedemo u Rio Lagartosu, malom ribarskom naselju poznatom kao stanište flamingosa i po sistemu obojenih jezera koja nose naziv Las Coloradas. Najbliže civilizaciji i ujedno i najpoznatije jeste ružičasto jezero, a njegova boja nastaje u procesu proizvodnje soli. More je, kako bi se uspela izvući so, podeljeno na plitke bazene koji su odlični za razvijanje crvenih algi, planktona i posebne vrste rakova koji jedući ih dobijaju ružičastu boju. Flamingosi potom jedu rakove i i oni postaju ružičasti. Jednostavno, zar ne? 🙂 Las Coloradas je jedinstvena pojava, karakteristična za mali broj mesta na planeti Zemlji. Na nekoliko kilometara od ružičastog jezera postoje i narandžasto i žuto, a takođe je moguće videti i flamingose kako spavaju na jednoj nozi. Mi smo se ovde našli van sezone flamingosa, ali smo ipak uspeli da vidimo dosta njih. Imajte u vidu da, iako veoma zanimljiv zbog svojih boja, Rio Lagartos nije baš dobro povezan sa ostatkom Jukatana, te ukoliko ne želite da sav božiji dan provedete po autobusima (kao što je to bio naš slučaj), možda bi bilo najbolje da u ovom slučaju idete nekim organizovanim prevozom. Obratite pažnju da su ekskurzije dosta skupe, a cena po osobi za Rio Lagartos je oko 100 eura. Ukoliko se ipak odlučite za autobus, jedini grad odakle postoji javni prevoz za Las Coloradas je Tizimin, ali ni on nije naročito dobro povezan sa ostatkom poluostrva. Nama je u odlasku u Las Coloradas iz Meride i povratku u Kankun prošao bukvalno čitav dan, a ruta je bila ova: Merida – Tizimin – Las Coloradas – Rio Lagartos – Tizimin – Valjadolid – Kankun. Znam da je komplikovano, ali ili tako ili 100 evra po glavi za nešto što ni po kom kriterujumu ne vredi toliko. Dodajem na sve ovo da u Las Coloradas ne postoje restorani, odmarališta, prenoćišta niti prodavnice, tako da na usputni odmor teško možete da računate. Sa ove tačke gledišta, drago mi je da sam obišla ovo mesto jer su slike odande zaista fenomenalne. Ipak, da nije bilo mog momka i da jedna od prvih ideja za put na Jukatan nije bila upravo poseta ružičastom jezeru,ja bih verovatno na kraju odustala.

Po povratku u Kankun proveli smo noć u jednom od napred pomenutih hotela sa bazenom, a potom nas je čekao let za Njujork o kome ću vam pričati više u nekim sledećim postovima.

Koji su glavni utisci koje nosim iz Meksika? Definitivno da se radi o zemlji koja je kada su delili prirodu imala dosta sreće, te je izvukla sve najtipičnije što postoji na našoj planeti (more, planine, vulkane, pustinje, prašume, pećine, itd). Zatim da je za obilazak Meksika uzduž i popreko potrebno najmanje pola godine. Da imaju neki sebi svojstven integritet, jaku kulturu o kojoj ceo svet zna mnogo (setite se samo sombrera, meksičke hrane, koride, marijača, itd) i da su veoma zaštitnički nastrojeni prema onome što poseduju. Da su, na veliku žalost, jedna prilično nerazvijena zemlja gde žene, barem iz onog što sam videla, nemaju punu ravnopravnost s muškarcima. Desilo mi se u više navrata da kada izvadim karticu da platim, oni poturaju mašinicu mom momku da ukuca kod, pa onda ja moram da je otimam. Takođe, na ulici se rukuju s muškarcima i pričaju s njima, žene baš nešto i ne zarezuju (čak su mi Arapi u Jordanu i Libanu delovali mnogo „zapadnjačkije nastrojeni“, koliko god vam to zvučalo nemoguće). Meksikanci su takođe neverovatno religiozni, bukvalno je preslikano ono što smo gledali u telenovelama, svaka kuća ima barem jedan zaseban ugao sa figurom Device Marije ili nekom drugom sličnom figurom kojima se svakodnevno mole. Takođe, Meksikanci su jako, jako niski, tamne kose i često gojazni (Orinoka su 100% dovukli od negde drugde) i niko, ama baš niko, ne nosi sombrero, već ih prodaju turistima. Poslednja i veoma bitna stavka – u Meksiku se jaaako dobro jede. Nema šanse da vam se ne dopadne, potpisujem. Viva Mexico!

Nadam se da vam se dopala moja priča o Jukatanu. Ukoliko posetite ovaj delić naše planete obavezno mi pišite koji su vam utisci.

Do sledećeg čitanja,

Aleksandra

Podeli:

Comments are closed.

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra



[recaptcha class:recaptcha size:compact]