Top

26. February 2017.

Bolje da misle da imaš, nego da znaju da nemaš

Dobar dan!

Ne znam da li se vama ikada desilo da u nekim sasvim neobaveznim konverzacijama sa ljudima čujete tako neke priče koje vam se urežu u sećanje pa ih posle prepričavate kad god za to naiđe pogodna prilika. Meni jeste mnogo puta i postoji (barem) nekoliko priča koje sa radošću pričam jer znam da im je pouka vrlo interesantna, a pogotovo da do detalja opisuju razne stvari u životu. Danas, evo, odlučujem, da neke od tih priča (barem one kojih sam uspela da se prisetim ovih dana) prenesem i na blog, a one druge kojih se nisam setila ću vam ispričati kad za to dođe pogodna situacija. 🙂

1. Jednom prilikom sam otišla kod babe na ručak i tamo sam srela njenog druga koji je čest posetilac penzionerskih žurki. Ostao je rano bez žene, podigao decu, pa šta će čovek, red je da se i on zabavi. Ipak, objasnio mi je da čak ni na penzionerskim žurkama nije tako lako pronaći društvo. „Znaš, dete, na jednoj penzionerskoj zabavi odnos baba i deda je otprilike 100:5. I ti ćeš sad misliti da sam ja srećan što na mene ide otprilike 20 baba, ali ne znaš da su većina tih baba baš babe u pravom smislu – proširene vene, oronule, stare, kičma kriva, ma ne možeš ih očima gledati. Nekad, istina, pojavi se neka malo negovanija baba i ja tada obično pozovem na ples, malo popričam, da vidim šta se može očekivati… Međutim, niko nije naivan, pa one odmah krenu sa pitanjima tipa gde si radio, čime ti se bave deca, gde žive i sve tako kao kiša oko Kragujevca, a zanima ih samo jedno: Kolika ti je penzija? Tu ja, normalno, šta ću, nemam kud, pa slažem lepo da sam radio u Naftagasu, da su mi deca zbrinuta i zaposlena iako je jedan na birou a drugi se bori s propalim biznisom, da živim sam odvojeno od njih… I eto, ona je na kraju sva ponosna jer baš nju muva dobrostojeći deda, a ja sam ućario da plešem sa najboljom ribom. Tako da, dete moje, istinu uvek izbegni, istina se nigde ne ceni.“ 

2. Jednom u toku faksa svideo mi se neki dečko međutim posle tri četiri poruke bilo je jasno da je lik baš težak mamlaz. Ja sam u tom momentu, jasno, pala u klasični ženski očaj tipa „Svi su isti, nikad nikog neću naći, jadna ja“ i na tu temu, te sam otišla kod mog dobrog starog psihologa zvanog Duška (hahaha, eto i tebe u tekstu). Onda smo mi tako pričale i pričale (da napomenem samo da se ja više uopšte ne sećam ko je taj lik bio, ali žene ne bi bile žene da čak i najobičniju budalaštinu ne pretresaju satima) pa kad sam ja krenula sa standardnom kuknjavom i očekivanjem da mi ona kao starija i s malo više iskustva kaže nešto pametno ona je rekla ovako: „Znaš, Sandra, kroz život će ti proći gomila kojekakvih likova, ne samo muških nego uopšte. Ti ćeš misliti da su oni ovakvi ili onakvi, oni će dolaziti i odlaziti, a ti ćeš preko njih upoznavati sebe. Svaki put kada raskineš neku vezu, biće to zato što si otkrila nešto novo o sebi zbog čega ti osoba koju ostavljaš više ne odgovara. Na kraju, posle dosta vremena, konačno ćeš sebe poznavati dovoljno dobro da potpuno shvatiš šta želiš a šta ne želiš, kako od života tako od osobe koju imaš kraj sebe. Tada, kada konačno upoznaš sebe, naići će i onaj pravi.“

Kad konačno upoznaš sebe, naići će i onaj pravi

 

3. Ovo je priča o mojoj tetki koja godinama pati od strašnih migrena. Jednostavno, kad joj se desi, a desi se relativno često, ona padne u krevet i ne može nikuda po nekoliko dana. Kao i svaka normalna osoba, ona se više puta obraćala lekarima objašnjavajući probleme koje ima, radila analize, no problem je bio taj što analize nikada zapravo nisu ukazivale ni na jedan konkretan problem, te lekari (gle čuda!) nisu uspevali da odgonetnu o kom se uzroku radi pa normalno nisu znali ni šta treba da leče da bi je oslobodili od migrene. Jednom prilikom je tako, lutajući od jednog do drugog, moja tetka naišla na jednog vrlo raspoloženog lekara. Kada mu je objasnila čitavu svoju muku on joj je rekao ovako: „ Zbog čega se ti, ženo, zapravo nerviraš? Pa eto vidiš i sama da su ti rezultati dobri, znači sve je u redu, živa si i živećeš još. Boli te glava, istina, ali to je samo bol, izdržiš tih nekoliko dana koliko te bolji a posle si opet dobro. Ima stvari koje samo bole, ali od njih se ne umire, zato se vrati kući i živi život!“

4. Od pre ravno 11 dana, ja više nisam student. Diplomirala sam konačno, a pošto radim već uveliko, sve što mi je ta diploma donela je otprilike da kad uveče ostanem duže u kancelariji ne moram da se žderem što nisam učila za ispite. Ipak, mnogo je ljudi koji završavaju fakultete u momentu kada još nisu našli pravi posao (pravi jednako ne berba malina, rad na benzinskoj, konobarisanje u kafiću ili deljenje letaka), a jedan od takvih pre dosta godina bio je i moj kolega s posla Serđo. Obzirom da je 8 godina stariji od mene, da već ima dobar broj godina radnog iskustva i da ga je isto već 100 puta smorilo on mi je proces diplomiranja objasnio na jedan vrlo slikovit način: „ Znaš, čitava ta priča oko diplomiranja, za one koji nisu još počeli da rade, samo je uvod u poslovni svet. Jer i na poslu je sve isto kao kada pišeš završni rad: Daju ti neki zadatak, ti se mučiš danima da ga odradiš kao svet, prevrneš sve moguće da nađeš informacije, uložiš vreme, trud, živce u sve to, a na kraju kad završiš i prezentuješ šta si uradio, ako za to uopšte bude prilike, shvatiš da to nikoga zapravo nikada i nije interesovalo.

5. Ovo uopšte nije priča, ovo je životna filozofija jedne meni veoma bliske osobe. Ona glasi Bolje da misle da imaš, nego da znaju da nemaš. „Nemoj, znači, da zastaješ na ulici i kukaš nad problemima kad te neko pita kako si. Većina ljudi ti neće ili ne može pomoći, a većini te većine biće drago da čuju da ti nije dobro. Ti zato reci da si dobro i teraj dalje, svakako tvoje probleme niko sem tebe neće rešiti. Počnu li drugi shvatati da ti nije dobro iz ovog ili onog razloga, neće te više niko zarezivati ni za šta, a ovako kad veruju da nešto imaš i nešto možeš, mogu te ne voleti, ali će te bar donekle poštovati.“

Nadam se da su vas ovih 5 priča, ako ništa drugo, barem nasmejale, a ako su vas pritom i imalo dale na razmišljanje, onda sam još srećnija. Daleko od toga da mislim da su sve ove pouke primenljive na celokupan život, no složićete se da ima mnogo situacija u kojima one „rade posao“.

Ukoliko vas ovaj post podstakne na komentarisanje, zamolila bih vas da vaš komentar ostavite ispod samog teksta kako bi isti postao još konstruktivniji.

Dobra vam nedelja,

Aleksandra

 

image source: Pixabay

  1. Dobra vam nedelja!

Podeli:

3 komentara na post "Bolje da misle da imaš, nego da znaju da nemaš"

Obaveštavaj me o
avatar
Sortiranje komentara:   prvo najnoviji | prvo najstariji | sa najviše glasova
Vladana
Gost
Vladana

priče su interesantne i odlično napisane, a to uopšte nije lako, bravo!

trackback

[…] cene letova našeg prevoznika sa ostalima koje se nude na tržištu. Meni omiljeni tekst je Bolje da misle da imaš, nego da znaju da nemaš koji vam preporučujem da pročitate ukoliko već […]

wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra