Top

6. August 2017.

Da li postoji “Beli svet”?

Dobar dan.

U današnjem postu odlučujem da se bavim pojmom „Belog sveta“. Ne znam koliko često ovaj pojam koristite, ali znamo da se kada se koristi ova fraza obavezno misli na „sve one zemlje u kojima se nikada ne bi desilo ovo što se dešava nama nesretnim Srbima“, bilo da je reč o fali-ti-jedan-papir baksuzluku na random šalteru, komšiji koji pali gume dok ti napolju sušiš veš,  ili bilo čemu drugom čega, jelte, nema ama baš nigde nego kod nas. Jer, eto, mi nekim čudom uvek smatramo da smo baš mi ti koji ne valjaju, a da su svi ti narodi napolju nadrealno civilizovani i njima se sve te nedaće uopšte ne dešavaju.

Neka nam polazni primer bude internacionalna firma vrlo poznatog imena, sa sedištem u svim bitnim svetskim metropolama. Poznajući mentalitet našeg naroda, kladim se da većina ljudi misli da je to mesto gde prolaze samo najbolji, gde je viši menadžment praktično odbor genija, a gde vlada čista meritokracija, te ukoliko debelo ne zaslužiš ništa nećeš postići. Misle to ima samo kod nas u Srbiji da te primaju jedino preko stranke, da su direktori obični skorojevići došli na poziciju isključivo jer su nekom bili simpatični iako od posla ni p nisu videli, da narod po sav dan sedi i radi i nema tračarenja, kafenisanja i sastanaka po parkinzima (prepuštam vašoj mašti  ovo poslednje). Misle i greše. Jer, znate šta? Zemlja gde živim (Italija) puna je firmi koje odgovaraju gorenavedenom opisu i iako, istina, u njih možeš da uđeš sopstvenom zaslugom i bez stranačkih papira, tu se pozitivne vibracije mahom završavaju. Sve ostale anomalije itekako postoje, mediokriteti se laktaju za stolicu pored glavnog šefa, žene na sastanke oblače što kraće suknje, kafeniše se po sav božiji dan, a onaj do tebe kako ti je okrenuo leđa tako te je pljunuo ne bi li se svideo nekom drugom. Ako se trudiš da budeš savestan radnik i usput gledaš svoja posla, šansa da te to odvede do većeg uspeha je oko 30%. Ostalih 70% zavise koliko si simpatičan, a tu tvoje radne sposobnosti ne igraju nikakvu ulogu.

Neko će ovde da kaže, pa dobro, ja mogu barem da uđem tamo svojom zaslugom, ćutim i radim, ne moram ni da napredujem, dobro mi je tako kako jeste. Ipak, zaboraviće da mu sutradan šef može postati onaj gluplji od njega, a čak ako i to uspe da svari, ne znam da li će slobodarski duh zapadnog sveta gde radnici već uveliko zahtevaju mogućnost dovođenja kućnog ljubimca na posao, a kod oblačenja izlazi iz svake upotrebe. Nedavno mi je jedan kolega iz predstavništva moje firme u Nemačkoj pričao da kako uđeš u naše kancelarije u Minhenu zatekneš lika koji sedi u kancelariji u biciklističkim pantalonama jer niko to ne može da mu zabrani. On je čovek sportski tip, prevali ujutru 3-4km brzim hodom do firme, pa jelte što ne bi ostao tako obučen kad će danas opet posle posla pešaka nazad kući? Zapad je, dragi Balkanci, malo liberalniji nego što smo mi. Tako da, ko hoće u beli svet, neka počne odmah da uči da bude 100% koncentrisan na posao dok mu se u kancelariji dešavaju trke pasa, a ljudi sede u kućnim haljinama.

Pređimo sa pasa na birokratiju. Tamo, znate, u belom svetu, sve funkcioniše savršeno. Koji god ti papir treba potrebno je samo da prošetaš do obližnjeg šaltera gde rade preljubazna gospoda koja će ti taj isti papir stvoriti u roku od odmah. Nema čekanja u redu, nema maratona od jednog do drugog šaltera, nema nadrndanih službenika, nema zastarelih slučajeva. Kako da ne. Na ličnom sam se primeru uverila da to tako ne funkcioniše. Evo već godinu dana u Italiji muku mučim sa fiskalnim kodom, a to vam je nešto slično našem matičnom broju, dakle svaka osoba treba da ima po jedan. Šta je moj problem? Ja ih imam dva – jedan koji za moje mesto rođenja uzima Republiku Srbiju, drugi prema kome sam rođena u Jugoslaviji. I tako zbog dva fiskalna koda ja imam i dve zdravstvene knjižice, jednu sa jednim kodom, drugu sa drugim, i nikako ne uspevam da ih linearizujem jer nikome u stvari nije jasno gde sam ja rođena. Dobro, reći će neko, Italija baš i nije „Beli svet“, slični su neradnici kao i mi, treba za primer uzeti neku drugu zemlju. E, onda ćete u nekoj drugoj zemlji da imate dokumentaciju koja je u redu, ali ćete plaćati kazne jer ste smeće izneli u pogrešnoj kesi ili jer ste posle ručka pustili muziku na radiju da možete da je čujete u susednoj sobi (primeri koje mi je dao drug iz Švajcarske).

Kad smo već kod Švajcarske, koju sigurno smatrate perfektnom, treba da vam napomenem da mi je pre 4 meseca voz iz Ženeve za Lozanu kasnio pola sata. Ova se pojava dešava ekstremno retko, ali eto meni se desila. Nešto na pruzi nije bilo u redu, kao što na bilo kojoj pruzi, čak i našoj srpskoj, može da se desi kvar. I, eto, kasnila sam pola sata, te sam uveče kad sam stigla kući nazvala tatu i rekla mu „Milorade, ovim ću da te uverim da Beli svet ne postoji“. Uz to, u toj istoj Švajcarskoj, običan sendvič nije mogao da se kupi bez deset franaka. Jasno, zaradi se mnogo više od tih deset franaka radeći tamo neko vreme, ali je pitanje za koliko sati rada na dnevnom nivou i pogotovo sa kakvim kvalitetom života kada se iz kancelarije izađe.

Tako da, dragi moji, takav „Beli svet“ kakav je u našim glavama ne postoji. Zapravo, on ili nije toliko „beo“ koliko ga mi belim zamišljamo, o čemu vam svedoče primeri fiskalnog koda, švajcarskog voza i velikih firmi, ili je čak suviše „beo“, toliko da osećamo da nama u njemu nije mesto (kolege u biciklističkim gaćama ili komunalna policija koja vam piše kaznu za pogrešne kese za smeće). Iskreno verujem da je za srpski mentalitet jedini „Beli svet“ upravo Srbija, samo malo uređenija nego što je danas. Zato je umesto kukati kako je negde napolju dobro bolje kolektivno zasukati rukave i truditi se da „među šljivama“ postane malo civilizovanije i bolje mesto za život.

Na kraju, ostavljam vam link za jedan hit video koji sam otkrila nedavno – Crnogorac koji šeta Stokholmom i priča svoje utiske o “naopakoj” Švedskoj.

Javite mi koliko se slažete sa mojim zapažanjima o “Belom svetu”.

Veliki pozdrav,

Aleksandra

Podeli:

2 komentara na post "Da li postoji “Beli svet”?"

Obaveštavaj me o
avatar
Sortiranje komentara:   prvo najnoviji | prvo najstariji | sa najviše glasova
Sami
Gost
Sami

Mislim da se ne radi o pogresnim kesama vec o pogresnom smecu 🙂

wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra