Top

4. December 2017.

Da li selidba nužno znači preseljenje?


Ranoranilac sam. Najviše mi prija period između 6 i 7 ujutru kada većina ljudi spava, pa mogu s mirom da započinjem svoj dan. Ipak, jedini momenat u toku dana koji mi prija više od ranog jutra jeste trenutak pre nego što padnem u san. Zavolela sam ga dok sam živela u studentskom domu. Mislim da je osnovni razlog tome bio ogroman jastuk koji sam imala, a koji mi je davao utisak da spavam na oblaku. Volela sam ga, ali nažalost jastuk baš nisam mogla da ponesem sa sobom kad sam se preselila u inostranstvo. Sa njim ili bez njega, momenat pred san ostao mi je kao najlepši u toku čitavog dana.

Već dok sam bila student selila sam se dva puta godišnje. U oktobru od kuće u dom, u junu iz doma kući. Ipak, veće selidbe usledile su tek kad sam počela da živim u Italiji. U prvom stanu sam živela dve godine. Bio mi je dodeljen od strane univerziteta i delila sam ga sa tri druge ženske osobe. Kažem samo “ženske osobe” jer su se one bukvalno svakog semestra smenjivale, te sam za dve godine živela pod istim krovom sa 10 različitih devojaka, mahom Amerikanki. Zgrada nije bila stara, kao ni smeštaj u samom stanu, no bilo je očigledno da je uređen isključivo da “služi svrsi”, i to najjeftinijim stvarima iz Ikea-e. To je bilo ok, kad pomislim koliko ga niko ko je kroz njega prošao niko nije čuvao, Ikea je bila ubedljivo najinteligentnija opcija. A da, imala sam krevet za jednu osobu, dakle nije se moglo ni pomisliti da eventualno imam goste. Ipak, smeštaj mi je bio besplatan, tako da mi je sve odgovaralo. 🙂

Drugi stan je bio u malo lepšoj gradskoj zoni (sama sam ga birala), no dosta star. Neko bi me možda upitao što sam izabrala stari stan? Prosto je, u seriji stanova koje sam videla jedini je odavao utisak prave kuće, a ne pukog prenoćišta pregrađenog na sve načine samo da bi se uguralo što više soba. Moram priznati da sam se u tadašnjoj sobi osećala baš lepo – konačno sam imala veliko ogledalo i sto za šminku, pristojan kutak za samu sebe i bila sam zadovoljna. Ipak, gazde su bile teško podnošljive, cimer dosta različitog karaktera (ovaj izraz je školski primer eufemizma), kuća je sve više demonstrirala staračke tegobe, tako da ja sam posle 10 meseci odlučila da i iz toga odem. Zaputila sam se u zajednički život s momkom.

Ova faza se pokazala boljom od očekivane. Daleko od toga da sam imala niska očekivanja, ali mora čovek biti spreman na sve, a i znate kako kažu – upoznaš nekog tek kad počneš da živiš s njim. Stan je bio nov i lep, iako u različitom gradu od onoga u kom sam radila. To je iziskivalo svakodnevno putovanje vozom, no nije mi bilo mnogo teško, meni samo daj malo vremena za mene (što je upravo bilo to u vozu) i ja sam sasvim ok. Lepo sam izgurala tih pet meseci. Ipak, došao je trenutak za novu selidbu – ponovo u grad u kome su bila prva dva stana, ponovo u grad u kome i dalje radim.

Mom momku je ovo samo druga selidba u životu, meni je barem četvrta, a ako računam i one domske, prelazim deset bez mnogo muke. Nije baš da je bio najsrećniji na svetu, mora čovek dobro da se smori da prenese sve što želi, da to nekako ukomponuje da mu i novo mesto liči na nešto, menja se zona, menja se grad. Ja sam, ipak, mirna. Svi ti stanovi kroz koje sam prošla imali su mnogo različitosti i svaki je na svoj način zahtevao promenu navika i stila života. Ipak, svi su posedovali i jednu potpuno istu crtu – momenat pre nego što padnem u san.  Ono što volim u svakom stanu je ostalo isto. Ja sam ostala ja iako su se kuće promenile. Nisam se odmakla od same sebe iako jesam od prvog i od drugog i od trećeg stana.

Dok god sam ja ja, kuće mogu da se menjaju. Svet takođe.


Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra