Top

14. April 2018.

GLEDATI SVOJA POSLA

 

 


Pre nekoliko dana, devojka koja radi praksu u mojoj firmi primila je iznenadni poziv od jedne druge kompanije koja joj je takođe ponudila praksu, ali sa za nijansu boljim u slovima i što je još važnije, u oblasti koja joj se dopada više nego ono što radi kod nas. Kao i svaka veoma mlada osoba koja je tek započela karijeru, a koja i dalje nema ozbiljan ugovor ni sa jednom firmom, naša stažistkinja se našla na ozbiljnoj prekretnici, ne znajući za šta tačno da se opredeli: Naša firma joj se dopadala više od one druge, ali je ona nudila nešto što naša nema. Reagovala je skoro momentalno i u sledećih par dana pričala sa mnom (koja direktno radim sa njom), našom šeficom i njenim šefom. „Razgovori“ su prilično potrajali, svi smo imali različite poglede na situaciju, ona je bila zbunjena i čitav haos oko toga da li će ostati kod nas ili preći u drugu firmu traje evo i sada, deset dana posle poziva koji je primila.

Priči se nazire (valjda srećan) kraj, no za temu ovog teksta nije toliko bitan epilog svega, već ponašanje ostalih zaposlenih koji su u međuvremenu shvatili da se nešto događa, no niko nije tačno znao o čemu se radi. Pokušavajući da nekako „sklope kockice“ na osnovu onoga što su videli (a videli su samo da se stažistkinja često odvaja kako bi pričala sa mnom ili nekim od nadređenih), a ne želeći direktno da pitaju šta se tačno događa (jer, jel, tada bi zaista bilo očigledno da brinu tuđe brige), počeli su nasumično da postavljaju kojekakva pitanja koja su im, eto kao, baš sada pala na pamet. Devojčica je barem 5 puta poslednjih dana čula pitanja oblika „Da li si zadovoljna poslom ovde?“ , a pitanja upućena meni bila su tipa „Da li si pričala o tvom i njenom performansu sa šeficom?“, „Oh juče si ostala do kasno u kancelariji, jel stažistkinja ostala s tobom?“, „Kako se slažete vas dve?“, „Da li misliš da je inteligentna?“ (?!?!), a ako je u par navrata kasnila, upućivali su mi čak pitanja oblika „Da li će ona danas uopšte doći na posao?“.  Moji živci su bili na zahtevnom treningu, a čitava situacija me je podsetila na to kada je naš tata „u dobrim vremenima“ promenio auto na vidno bolje, a jedan od komšija zaustavio mog brata na ulici da pita da li smo dobili na lutriji.

Ne želim ovim putem da kažem da je neko zao ili, ne daj bože, glup što postavlja ovakva pitanja. Moj je utisak samo da su potpuno nepotrebna. Dakle, ukoliko zaista umireš od znatiželje, dođi i pitaj čisto, direktno i bez uvijanja, a ukoliko baš i ne, onda sačekaj da se stvar ozvaniči pa će tada biti rečena svima.

Ne viri u tuđe dvorište jer:

  • Vreme koje provedeš vireći u tuđe dvorište možeš da utrošiš na neku efikasnu aktivnost – tipa da središ sopstveno

  • Sve ono što se događa u tuđem dvorištu može vrlo lako da se prenese u tvoje ili u dvorište nekog tebi dragog

  • Niko ne voli kada se viri u njegovo dvorište, a ne voliš ni ti

Situacije koje sam navela gore izrazito su banalne, namerno nisam pominjala gore stvari, razvode, bolesti ili bilo kakve druge probleme, jer nije poenta o tome koliko je nečija situacija lepa ili ružna, već koliko ponašanje trećih lica, iz puke dosade i previše gledanja telenovela, može da bude pogubno po ljudske odnose. U se i u svoje kljuse, što bi rekao stari narod.

Pozdravljam vas do sledećeg čitanja,

Aleksandra

 


 

Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra