Top

17. September 2017.

Izlasci u grad u 5 stavki – nekad i sad

Dobar dan!

Ne znam kakvo je vreme kod vas, no ovde kod mene nije za pohvalu. Kako je stigao septembar, tako je zahladilo i krenula je kiša. Vreme je, dakle, uglavnom tmurno, a iz tog razloga odlučujem da se danas bavim nekom šaljivom temom.

Jedna od onih koje mene i moje drugarice zasmejavaju do bola svaki put kad na njih pomislimo jeste evolucija izlazaka u grad, odnosno poređenje kako je to izgledalo nekad, kada smo počele da izlazimo, a kako izgleda sad, kad već imamo i staža i drugih prioriteta. Obzirom da sam žensko, opisi će verovatno sadržati i neke “ne naročito muške” teme, no verujem da će i njih neke od priča podsetiti na sopstvene mlađe dane. Dakle, da počnemo.

  • Stavka 1: Budžet

Nekad

Moji prvi pravi izlasci u grad desili su se u leto 2005. godine kad sam završila 8.razred. E sad, nekom to može biti rano, nekom kasno, no ono što treba da imate u vidu jeste da mesto u koje sam tada izlazila uopšte nije grad, već samo obližnje malo veće selo u kome su postojala tri kafića. Praktično je bilo bezopasno, te sasvim ok za jednog petnaestogodišnjaka.

U ta tri kafića, situacija je bila ovakva: jedan za ultra klince (među kojima sam tad bila), jedan za malo stariju ekipu koji je klincima bio dosadan pa tamo nisu mnogo išli, jedan koji je počinjao s radom kada se druga dva zatvore, pa se tamo dve grupacije izmešaju. Taj treći lokal naplaćivao je ulaz 50 dinara (u prva dva se ulazilo za dž, ako se dopadneš obezbeđenju), iz njega se kući vraćalo noćnim gradskim autobusom u kome se švercovalo, tako da, ukoliko nisi pio, a klinka od 15 godina uglavnom nije, dovoljan budžet za izlazak ti je mogao biti upravo tih fantastičnih 50 dinara.

Sad

Izlasci u grad sada podrazumevaju pravi grad i svo ono mnoštvo skupih lokala koji se u njemu nalaze. Dobra većina nas, sada dvadesetsedmogodišnjaka ili slično, ne izlazi više suviše često – em je atak na budžet, em nam je brate dosadilo. Ipak, kad se izađe jednom u milion godina, uglavnom se slabo štedi.

Izlasci danas

 

  • Stavka 2: Društvo

Nekad

Jednom rešen budžet, sledeće pitanje je bilo da li će te tvoji pustiti u izlazak svakog vikenda. Moj tata je bio dosta liberalan i mogla sam da izlazim svake subote. Roditelji moje najbolje drugarice bili su upola manje liberalni, što znači da je samo svaki drugi vikend za njih bio u redu. To je impliciralo da sam ja svake dve nedelje očajnički pokušavala da pronađem društvo s kojim ću izaći. E sad, ono što je tada bilo karakteristično, a što danas nikad ne bi uradila, jeste da sam ja samo htela da se pojavim, dakle nije bilo bitno sa kim, već samo da sam tamo. To je značilo da sam sebi dozvoljavala da izađem sa bilo kojom poznanicom koja je želela da ide na isto mesto gde i ja, što se uglavnom završavalo katastrofalno s obzirom na to da navike nekih osoba s kojima sam izlazila uopšte nisam poznavala. One su, na primer, bile ili veće pozerke od mene, ili su kasnile satima, ili su u sred izlazaka jednostavno nestajale, ili bilo šta drugo što je činilo da se tokom iste večeri pet puta pokajem što sam uopšte igde i krenula.

Sad

Ne zanima me nijedan izlazak koji nije sa mojom standardnom ekipom. Radije ću, dakle, ostati kod kuće, nego da izlazim sa bilo kim. Kraj priče.

  • Stavka 3: Stajling

Nekad

Ok, pod pretpostavkom da je društvo za izlazak na ovaj ili onaj način definisano, pitanje koje je mučilo svaku devojku bilo je šta obući. Kako je izgledalo spremanje? U mom slučaju, kako bih se vratila iz jednog izlaska, čim legnem i pokrijem se, ja počnem sa razmišljanjem o svom stajlingu za sledeći. Uglavnom nisam nosila štikle niti se oblačila naročito provokativno (sem možda par idiotskih pokušaja), no moralo je da se izgleda fensi. Leti je to značilo da sam imala dvadeset dve suknje u ormanu (bukvalno) koje sam tako tokom čitave nedelje isprobavala, kako bi se stajling za subotu uveče optimizovao do najmanjeg detalja. Tu mi je, inače, obzirom da imam jako osetljivu kožu, bilo ekstremno bitno da ne zaradim ogrebotine, modrice ili šta sve ne, pošto kako mogu da nosim suknju ako sam se negde ogrebala??? Svaki dan sam, dakle, uredno kontrolisala čitavu površinu svojih nogu i ruku, jer ništa nije smelo da bude kako ne treba. Možete li onda zamisliti razočarenje kad sam jednog petka pala sa bicikla i razbila kolena? Kad se tada nisam šlogirala, verovatno i neću u skoroj budućnosti. Zimsko oblačenje tek je bilo priča za sebe. Ja sam u to doba volela kao da se oblačim slojevito. To je značilo da na mesto gde se sjati 200 ljudi u 60 metara kvadratnih ja oblačim majicu ispod majice ispod majice, fensi kapicu, fensi čizme za sneg (oprostite mi, imala sam 15 godina), ili neku letnju haljinu pa preko nje džemper koji se baš “strava uklapao”.

Sad

Džins i neka crna majica, kombinacija sklepana pola sata pred izlazak – to je bio moj stajling u devedeset posto izlazaka u poslednjih par godina. Sa godinama manje postane više, a uostalom modne krike (crvene čizme do kolena, štikle od 12cm na kojima ne mogu da stojim, cveće u kosi itd.) sam izvrištala između petnaeste i dvadesete godine, tako da sam sad mirna.

Što glamuroznije to bolje (izvor: pixabay)

  • Stavka 4: Šminka

Nekad

Šminkanje je jedina stvar koja možda nije bila toliko stravična. Ja, iako volim šminku, nikada nisam preterivala (srećom, jer u svemu drugom jesam!), tako da se šminka za izlazak svodila “samo” na kilu tečnog pudera (što svetlijeg mogućeg!) i Golden Rose sjaj za usne. Sve to, naravno, bilo je ispraćeno savršeno uređenom kosom, a to već nije svima bio lak zadatak. Moja drugarica, na primer, morala je pred svaki izlazak da pegla kosu, a ono kao za inat kiša svake subote, pa joj se kosa naskroz ućeba i uzrokuje kolektivnu tugu. Moja je, srećom, kao vrlo ravna uvek bila manje zahtevna, osim kad sam provalila da mogu da je uvijem mućenim belancem od jajeta. Ovo je za nas dve bilo otkrovenje, jer smo ceo život želele lokne, pa smo se svake subote sastajale, mutile belanca, a potom svu tu penu koja nastane stavljale na kosu. Efekat je bio baš ono što smo želele – izgužvane lokne, mnooogo su bile fensi, kosa doduše na dodir plastična, ali ko je uopšte želeo da je dira? Sve je to nama bilo super dok nismo otkrile jednu poražavajuću karakteristiku mućenog belanceta – ono se pod neonskim svetlima vidi na kosi! Užas užasa, životni poraz, kraj sage o gužvanju kose.

Sad

Pre neki dan mi je iskočio moj fb status iz 2013. godine koji kaže “Idem u izlazak sa šminkom od 7 ujutru. Koliko ste vi lenji ovih dana?” Ok, ovo je baš bio ekstrem, uglavnom se kad izlazim relativno potrudim oko šminke (sem ako ne idem negde direktno sa posla ili slično), ali ideja je da ne moram više da budem tip-top da bih se osećala dostojnom izlaska u grad. Uostalom, vreme je da sada u tom fazonu budu devojčice od 15 godina, kao što sam to ja bila davne 2005.

  • Stavka 5: Momci

Nekad

Izlasci su nekada davno bili isključivo interesantni jer smo počeli po prvi put da se zaljubljujemo. To je uglavnom značilo da ti se kao neko svidi u gradu, pa onda “slučajno” idete u školu istim busom tokom sledeće nedelje, pa se onda cimate uz obavezan sms oblika “A ti si…?” pošto je “Ko si ti?” ostalo zarobljeno u sedmom osnovne, pa se onda smuvate na tri dana, pa onda raskinete jer “to nije to”. U izlazak se nije išlo zarad opuštanja i provoda, opušteni smo bili svakodnevno.

Sad

Ako sam nešto naučila u životu, to je da se momci u izlascima ne traže. A i ne nalaze, sve i da hoćeš. 🙂

Nadam se da vas je ovaj tekst nasmejao, jer mene ove uspomene jesu mnogo puta. Interesantno je kako se vremenom prioriteti sasvim promene i nešto za šta ste nekad živeli sada ulazi pod stavku “može a i ne mora”.

Da li i vi doživljavate blam svaki put iznova kada se sećate vaših prvih izlazaka?

Pozdrav do sledećeg posta,

Aleksandra

 

 

Podeli:

3 komentara na post "Izlasci u grad u 5 stavki – nekad i sad"

Obaveštavaj me o
avatar
Sortiranje komentara:   prvo najnoviji | prvo najstariji | sa najviše glasova
Duska
Gost
Duska
Miljana Vidosavljević
Gost
Miljana Vidosavljević

Super tekst, baš me je nasmejao! 😀 I potpuno razumem muku, iako sam malo mlađa, nedavno sam našla neku odeću u ormanu i čudila se samoj sebi što sam je nosila u izlascima. 🙂

wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra