Top

17. May 2019.

KAKO IZGLEDA PUTOVATI BIZNIS KLASOM?

Dobar dan. Ukoliko me pratite na Fejsbuku i Instagramu već ste imali prilike da kroz fotografije i kratke komentare uz njih ispratite moj 17-odnevni put u Njujork i Meksiko. Sada će, logično, uslediti serija postova na blogu u kojima ću se potruditi da vam detaljno približim ove destinacije. Ipak, kako sam na relaciji Milano – Njujork putovala u biznis klasi i kako je to za mene bilo skoro jednako uzbudljivo koliko Njujork i Meksiko, odlučujem da ovaj post posvetim upravo toj temi.

Šta je uopšte biznis klasa u avionu? Osnova podela avionskih sedišta jeste na ekonomsku, biznis i prvu klasu. Ekonomska klasa je ona kojom većina ljudi putuje i ona u avionu zauzima najviše prostora. Sedišta su standardne širine za jednu osobu i uglavnom delimično obarajuća. U biznis klasi sedišta su šira, udobnija i mogu se potpuno spustiti. Logično, prostora između sedišta ima mnogo više a hrana koja je u ponudi u biznis klasi je daleko bolja od ekonomske. Prva klasa je najviši nivo i nemaju je svi avioni – iz onoga što sam ja videla ova sedišta su potpuno izdvojena i praktično su omanje kabine, a često imate mogućnost i da se istuširate. Za biznis i prvu klasu neke kompanije nude i prevoz do i sa aerodroma.

Opisi odgore su, jasno, vrlo generalizovani i od jedne kompanije do druge detalji mogu varirati. Ja sam imala priliku da putujem kompanijom Emirates i ono što ćete čuti od mene jeste šta oni nude, no to ne znači da je u svim ostalim kompanijama isto (zapravo, verujem da većina kompanija nudi manje, a uskoro ćete shvatiti i zašto).

Krenimo od prevoza. Kada imate kartu Emirates biznis klase, vi imate pravo na prevoz na aerodrom. Ukoliko ste udaljeni manje od 80km od istog, prevoz je potpuno besplatan, a ukoliko ste dalje sve preko 80km naplaćuje se po kilometru (jasno, možete i sopstvenom režijom stići na udaljenost od 80km od aerodroma i onda sačekati Emirates prevoz). Po vas dolazi auto u kome ste isključivo vi i onaj ko eventualno putuje sa vama. Dozvoljen prtljag koji unosite u kabinu je 2x7kg, dok u prtljažnik možete da stavite 2x32kg. Promena datuma putovanja je besplatna. 

Na aerodromu postoji poseban šalter za check in za putnike biznis klase (kojih ima malo pa proces čekiranja ide brzo i ne čeka se), kao i onaj za odlazak na security check i sam ulazak u avion. Osim toga, na aerodromu sam na raspolaganju imala lounge  – odmorište u kome putnici viših klasa mogu da sednu, napune telefon, čitaju novine, jedu i piju besplatno. Nisam se zadržavala mnogo tamo, mada je lounge bio ogroman, uređen s ukusom i sve je ukupno delovalo zaista prvoklasno.

Let je, očekivano, prošao fenomenalno. Na sedištu su me sačekali pokrivač, jastuk, neseser sa sredstvima za ličnu higijenu, čarape i maska za preko očiju za spavanje. Ispred mene se nalazio ekran sa beskonačnim izborom filmova i muzike, a u sklopu sedišta bio je i mini bar sa vodom i nekoliko vrsta bezalkoholnih pića. Konobari su se odmah razleteli na sve strane kako bi uslužili piće (vodu, sok, kafu, šampanjac, razna vina), a ubrzo smo dobili i meni kako bismo mogli da izaberemo večeru. U ponudi su bila 3 predjela, 3 glavna jela, više vrsta dezerta, voće, sirevi i razna vina, a ja sam odabrala arapsko meze kao predjelo (ljubav prema humusu i ostalim poslasticama nosim iz Izraela, Jordana i Libana) i piletinu sa krompirićima i ostalim povrćem kao glavno jelo. Sećam se da su druge dve mogućnosti za glavno jelo bile riba i govedina, ali ja nisam neki ljubitelj ribe, a jelo s govedinom nije sadržalo krompir. Nisam imala potrebu za dezertom i sirevima (mada sam se zaklela da ću neki sledeći put probati sir!), a od vina se naduvam i na zemlji, a kamoli 10-11 kilometara iznad nje. Sve u svemu,mogu da kažem da nisam bila mnogo zahtevna po pitanju menija, jednostavno bio mi je prvi put da putujem biznis klasom i nekako je sve već samo od sebe bilo više nego što sam očekivala. Večera je poslužena topla i odlična. Pogotovo sam bila oduševljena piletinom i zaista nemam ideju na koji način uspevaju da organizuju uslugu takvog nivoa. Takođe, pre večere su svakom putniku dali činijicu sa orašastim plodovima, a ja sam najveći mogući fan ove vrste hrane, te možete da zamislite koliko sam bila srećna. Kada je večera završena, usledili su “slobodni” sati koje sam provela gledajući filmove i čitajući Lonely Planet vodič kroz Njujork. Mnogi putnici su spustili sedište i spavali, ali ja sam zbog vremenske razlike proračunala da mi je mnogo bolje da tokom leta ne spavam. Uz izbor sadržaja koji je ekran ispred mene nudio bilo je jednostavno ne spavati – odgledala sam 3 ili 4 filma, uglavnom meni omiljene dokumentarce. Bilo mi je zanimljivo to što ukoliko želite da spavate možete da dobijete i dušek da ga prostrete preko sedišta. Ludilo,zar ne! 🙂 U zadnjem delu aviona nalazio se lounge koji je bio uređen poput malog bara i tamo ste mogli da odete da malo “visite”, jedete kolače, pijete šta god poželite i sve u svemu šta god vam padne na pamet. Pred kraj leta služila se užina, ali ja stvarno nisam bila gladna jer sam do tog momenta pojela mnogo više hrane nego u većini drugih devet sati mog života.

Neke zanimljive stvari desile su se tokom leta. Prva jeste kratak period turbulencije kada je naš avion prestizao drugi i jedan deo tog momenta sam videla uživo! Tome je zapravo pomogla druga zanimljiva stvar,a to je činjenica da sam se sprijateljila s jednim od stjuarta koji mi je dozvolio da se pomaknem sa sedišta u toku turbulencije (bila sam jako blizu tačke s koje se prestizanje lepo videlo). Stjuart je bio sa Šri Lanke i zvao se, čini mi se, Andrea. Bio je ljubazan do mere da mi je poklonio još jedan (muški) neseser sa kozmetkom za mog momka, a takođe mi je, sam od sebe, donosio kolače i čak i slanu čokoladu napravljenu sa solju s Galapagosa. O čemu da vam pričam, ko je ikad jeo slanu čokoladu s Galapagosa? 🙂 Saznala sam neke nove zanimljive stvari o Šri Lanci i čak sam u jednom momentu počela da razmatram ideju o nekom budućem odmoru tamo. Nažalost 2 dana posle mog leta desio se teroristički napad. Znam da je Andrea iz okoline Colomba i iskreno se nadam da je sa njegovom porodicom i prijateljima sve u redu. 

Šta više reći o biznis klasi? Iskreno se nadam da ću imati prilike da ponovim i to baš sa kompanijom Emirates. U Njujork sam sletela odmorna i bez ikakvog traga devetosatovnog putovanja. Imala sam sreće da sam, putujući iz Italije odakle ljudima ne treba turistička viza za Ameriku, bila skoro jedini putnik koji je išao na šalter za vize, a moj kofer je, zbog biznis klase, izašao među prvima.  Prevoz je i ovog puta bio obezbeđen, te sam na željenu adresu stigla u rekordnom roku. U toku izlaska iz aviona imala sam prilike da vidim i kako izgleda prva klasa – da, sedišta su kabine koje se mogu zatvoriti i postojao je odeljak za tuširanje i spa. Pretpostavljam da je hrana u ponudi bila još bolja, iako mi je već moja delovala svemirski.

Da li ste imali prilike da putujete biznis klasom drugih kompanija? Kako vam deluje u odnosu na moj opis?

Hvala na čitanju.

Aleksandra

Podeli:

Comments are closed.

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra



[recaptcha class:recaptcha size:compact]