Top

1. October 2017.

Koga lažeš da „voliš svoj posao“?

Pre nekog vremena bila sam zaposlena kao analitičar podataka. Podaci koje sam analizirala za moju tadašnju firmu bivali su kupljeni od drugih firmi, a to znači da sam ja koja sam u te brojeve svaki dan gledala morala da budem u kontaktu sa ljudima iz firme koja nam ih je poslala kako bismo uvek bili sigurni da je sve u redu. Recimo da je to značilo skoro svakodnevno zivkanje i, pogotovo, slanje mejlova, ukazujući na eventualne propuste, račune za koje sam smatrala da nisu odrađeni kako smo zahtevali itd.

U suprotnoj firmi radila je jedna vrlo simpatična gospođa od nekih 45 godina. Tamo je bila već nekih godinu i po dana i iako je, kao što rekoh, veoma simpatična i samim tim je meni bila vrlo draga, mogla sam da se zakunem u život da ona nikada zapravo nije shvatila šta sam ja tačno radila i kakva vrsta asistencije je meni bila potrebna kad sam se žalila. To je značilo da sam ja na svaki njen odgovor čekala danima, jer mi je ona na žalbe uglavnom odgovarala sa „We will let you know“ ili čak nije uopšte, a potom je prolazila večnost dok ne bi prosledila moj zahtev nekome ko je znao da ga reši, pa dok ga taj neko ne reši, pa dok pošalje odgovor njoj, pa dok ga ona pošalje meni da bih ja onda shvatila da opet nešto ne valja, i tako u beskonačnost. Zamislite količinu stresa koju sam doživljavala svaki put kad sam joj pisala i koliko sam se pitala zašto ja jednostavno ne mogu da pišem IT-ju te druge firme nego baš njoj koja je trebala da bude spona između mene i njih, a posle godinu i po dana rada ona nije razumela niti mene niti njih.

Elem, jednom se prilikom ona zadesila u mom gradu. Našle smo se jedno veče i pijuckajući koktel ja sam je pitala da li je sem za moju zadužena za odnose sa još nekim firmama. Tu mi ona krene objašnjavati kako postoji još jedna firma koju ona prati, kako zahteva ima zaista mnogo, kako mora da dolazi rano u kancelariju da bi sve postigla, ali da eto to sve nema veze jer ona izrazito voli svoj posao i čak ni deca koju ima kod kuće je ne sprečavaju da u kancelariju ide zadovoljna jer ona voli svoj posao. Tu ja nekako ostanem u upitnom raspoloženju ali iskuliram.

Posle par meseci, došla je opet. Imali smo sastanak, a ona je, kako bi u ponedeljak bila u mom gradu, morala da uhvati let dan ranije. Živi smor, pomislićete. Ipak, kako je stigla, ona mi je uz kafu ispričala kako je, eto, morala da ostavi decu kod kuće u nedelju popodne i kako je bila jako tužna, ali kako je ipak to sve njoj u redu, jer ona voli svoj posao. Ja sam se tad zapitala – ama ti što toliko voliš svoj posao, da li si sigurna da znaš šta je on tačno???

Zašto neko ima potrebu da izgovara tu neopisivo ciničnu rečenicu? Mislim, kad je izgovaraš nekome ko ne zna šta je zapravo tvoj posao, onda mi ‘ajde i ima smisla, ono kao, svakako taj neko ne zna šta se događa pa će da poveruje tebi, a ti ćeš reći da cvetaju ruže jer ti to odgovara. No, kad neko zna šta radiš i pogotovo koliko (ne)uspešno to radiš, koliko treba da imaš obraza da mu soliš pamet o ljubavi prema svom poslu, a on ispašta zbog tvog lošeg performansa? Ili ti u stvari nisi ni svestan da posao radiš loše, jer još nisi shvatio šta je on zapravo? Ili je sve ovo plod mog 24/7 preispitivanja same sebe, zbog koga nikada neću biti dovoljno sigurna da stvari radim dobro, te neću nikad dostići stanje u kome ću ići okolo i pričati kako obožavam ono što radim? Da li je uopšte bitno da ga radiš dobro, da bi mogao da kažeš da voliš svoj posao? Ili je bitno da se ti dobro osećaš, a biznis će svakako u nekom pravcu da se dešava?

Nikada mi ne bi palo na pamet da kažem nekom da volim svoj posao. U suštini, daleko je od toga da ga ne volim, rad kao rad meni prija, i to svo kopanje po bazama podataka i potom kreiranje grafikona i trendova meni je zaista interesantno, no mislim da je koristan rad samo jezgro posla, a da se oko tog jezgra nalazi milion nekih ekonomskih i socijalnih fenomena koji meni apsolutno ne prijaju, a mnogi od njih verujem ni drugima. Evo, na primer:

  1. Šta ima da volim svoj posao kad da bih tamo otišla svako jutro moram da ustanem u 6?
  2. Šta ima da volim svoj posao kad je moja godišnjaplata ukupno 0,0025% zarade firme?
  3. Šta ima da volim svoj posao kad mi ta četvrta decimala koju zaradim nikada nije dovoljna za sve što želim?
  4. Šta ima da volim svoj posao kad treba da pijem fejk kafe sa fejk ljudima kako bih zadržala dobre poslovne odnose?
  5. Šta ima da volim svoj posao kad to što radim diktira onaj koji je iznad mene?
  6. Šta ima da volim svoj posao ako svaki zvanični mejl koji napišem mora da bude proveren?
  7. Šta ima da volim svoj posao ako druge i sebe treba da nabeđujem da volim svoj posao?

Razmišljam sad da je suština možda napraviti razliku između zaposlenosti i posla, gde je posao samo koristan rad, a zaposlenost su svi ostali fenomeni, kao na primer ovih sedam gore navedenih. U tom slučaju čak, ja bih mogla reći da svoj posao volim a da mrzim svoju zaposlenost. Ipak, mislim da u svakodnevnom govoru niko ne priča o zaposlenosti već da je posao jedno ime za oba fenomena. To dakle znači da ja svoj posao ne volim. Možda ću ga zavoleti jednog dana ako se ovaj moj hobi od bloga pretvori u nešto dovoljno profitabilno (?!) ili ako počnem da se bavim svojim poslom iz snova tj. postanem TV voditelj posle završenog matematičkog fakulteta (?!), no danas to nije slučaj.

Kako je vaše razmišljanje na ovu temu?

Pozdrav,

Aleksandra

 

 

 

Podeli:

4 komentara na post "Koga lažeš da „voliš svoj posao“?"

Obaveštavaj me o
avatar
Sortiranje komentara:   prvo najnoviji | prvo najstariji | sa najviše glasova
Andrijana
Gost
Andrijana
Sjajna tema! Ja često govorim ljudima da volim svoj posao jer to zaista i jeste slučaj a potvrdu sam dobila baš iz ovog tvog posta jer sam odgovorila na pitana koja si postavila sebi: Šta ima da volim svoj posao kad da bih tamo otišla svako jutro moram da ustanem u 6? Radim od kuće, ustajem i ležem kad meni odgovara 🙂 Šta ima da volim svoj posao kad je moja godišnja plata ukupno 0,0025% zarade firme? Ne znam koja je zarada firme, svoju platu sam odredila sama. Po principu moje usluge su toliko i toliko pa ko pristane pristane… Više »
Ivana
Gost
Ivana

Draga Aleksandra,
Možda se dotična gospođa nada da ćeš preneti njenu “ljubav” i žrtvu nekom od šefova 🙂
Mislim da svaki posao ima dobrih i loših strana. Naći neki savršen, takoreći idealan sa svim pratećim elementima veoma je teško naći u današnje vreme.Kad zaista voliš to što radiš, nije ti ništa teško, kao i ako na poslu postoji samo jedna srodna duša sa kojom jedva čekaš da popiješ kafu.
To što si završila matematiku u Srbiji baš ništa ne znači. Možeš da radiš apsolutno bilo šta, samo ti treba …samo jedan uslov…:(

wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra