Top

3. September 2017.

Leto na Bliskom Istoku: Izrael i Jordan (drugi deo)

Zdravo svima!

Kao što je obećano, danas sledi drugi deo priče o mom putovanju na Bliski Istok. U prvom delu pisala sam vam prvenstveno o Jordanu, a u ovom delu ću se posvetiti Izraelu.

Iako na početku nisam znala kako da podelim u dva dela kilometarski tekst koji sam napisala o celokupnom putovanju, odlučila sam da na kraju podelu izvršim po zemljama koje sam posetila. Razlog tome je činjenica da se radi o dvema potpuno različitim državama – po istoriji, religiji, uređenju i opštoj atmosferi.

Pričajmo, za početak, malo o istoriji Izraela i Palestine. Područje između Sredozemnog mora i reke Jordan, gde se danas nalaze ove dve države, smatran je svetom zemljom od davnina jer je od izuzetne važnosti za nastanak i razvoj tri religije – judaizma, hrišćanstva i islama. Judaizam, najstarija od navedenih, nastao je više od hiljadu godina pre hrišćanstva, dok se islam vezuje tek za 6.vek nove ere. Nastanak judaizma praktično je kompletno vezan za područje svete zemlje, obližnjeg Sinaja i Crvenog mora i, iako su se tokom kasnijih vekova raselili po celom svetu, Jevreji su svetu zemlju oduvek smatrali svojom postojbinom. Dok su se Jevreji raseljavali po svetu, muslimani su krenuli da naseljavaju svetu zemlju i smatraju je svojom otadžbinom. Sve ovo nekako je funkcionisalo do sredine 20.veka kada su posle Drugog svetskog rata Ujedinjene Nacije odlučile da Jevrejima dodele sopstvenu državu i da to bude baš tamo gde su vekovima ranije bili Muslimani – u Palestini. Preciznije, 1947.godine izglasano je da se na području svete zemlje naprave dve države – jedna jevrejska a druga muslimanska, dok je Jerusalim trebao postati međunarodna regija kontrolisana od strane UN-a, kako bi se izbegle tenzije između dve grupe koje su ga obe smatrale svojim.  Arapi su, logično, bili protiv ove odluke, ali je uprkos tome jevrejska država Izrael osnovana 1948.godine, a Jevreji su iz svih krajeva sveta počeli da se vraćaju u domovinu. U ratovima koji su usledili, Izrael je uspeo da prisvoji još neke oblasti koje su do tada bile palestinske, a 1967.godine zauzeti su i pojas Gaze, Zapadna Obala i istočni deo Jerusalima koji su skoro isključivo bili naseljeni Palestincima.

Da sve ne bude gotovo ovde, 1988. godine jednostrano biva usvojena nezavisnost Zapadne Obale i Gaze i nastanak države Palestine. Posle više od 15 godina sukoba, Izrael se povlači iz pojasa Gaze 2004.godine, no ovaj deo Palestine počinje biti kontrolisan od strane organizacije Hamas koja je suprotstavljena drugoj palestinskoj organizaciji pod nazivom Fatah koja komanduje u Zapadnoj Obali.  Izrael se nikada nije povukao iz Zapadne Obale, te je ovaj deo Palestine i dalje kontrolisan ne samo od Fatah-a, već i od strane izraelske vojske.

Danas, 2017.godine, Palestina i dalje nije potpuno priznata država. Od 2012.godine nalazi se među državama posmatračima u Ujedinjenim nacijama. Pojas Gaze i dalje predstavlja izuzetno opasno mesto koje je u lošim odnosima kako sa Izraelom, tako sa Egiptom čiji je nekad bio deo, ali isto tako i sa ostatkom Palestine tj. Zapadnom Obalom. Zapadna Obala je relativno sigurno mesto gde se više ne ratuje na svakodnevnom nivou, ali manji sukobi su i dalje prisutni. Glavnim gradom Palestine u teoriji je smatran Istočni Jerusalim, ali u praksi je to grad Ramala u Zapadnoj Obali, odnosno grad Gaza u području Gaze.

Nadam se da ovo nije bilo previše istorije za vaš ukus, ali sam smatrala da je neophodno ispričati ove stvari kada već pričam o Izraelu. Istorija u velikoj meri utiče na to kako se u ovoj zemlji živi danas, to sam osetila na sopstvenoj koži, a i vi ćete ukoliko se ikada nađete tamo. Vratimo se sada na naše putovanje.

Iako je prvobitna ideja bila da iz Jordana u Izrael pređemo preko severnog graničnog prelaza Beit She’an, zbog komplikacija sa jordanskom vizom morali smo da promenimo plan i uputimo se na nezvanični granični prelaz Alenbi. Ovo je značilo da iz Jordana ulazimo direktno u Zapadnu Obalu, a odande smo trebali da se uputimo u Haifu, grad na obali Sredozemnog mora koji pripada Izraelu. Na prelasku granice dobili smo poseban papirić koji je svedočio o našem ulasku u Izrael, a pasoši nam nisu pečatirani. Ovo je standardna procedura za ulazak u Izrael, a radi se tako jer veliki broj muslimanskih država ne priznaje ovu zemlju, te onima koji u njih žele da idu, pečat Izraela u pasošu može doneti značajne komplikacije.

Ceduljice koje svedoče o ulasku iu Izrael i izlasu iz njega

 

Zamišljali smo da nije naročito komplikovano pronaći prevoz za Haifu pošto se radi o jednom od najvećih gradova Izraela. Ipak, usledio je hladan tuš – sa Alenbija mogli smo isključivo da idemo za Jerusalim a tek odande za Haifu. Očigledno, ovo nije bila idealna kombinacija ali je bila jedina moguća, a mi nismo mogli tek tako da otkažemo smeštaj u Haifi.

Posle nekoliko sati klackanja u autobusu, konačno smo stigli na našu odrednicu. Haifa je jedan veoma moderan grad, delom smešten na brdu a delom na obali mora. Kao takva, ona predstavlja idealno mesto za život, mada sa turističke tačke gledišta ne pruža baš mnogo. Najznačajnija karakteristika grada je ta da je ovde nastala religija Bābi, a u prelepom gradskom mauzoleju nalaze se mošti njenog osnivača.

Pogled sa Mauzoleja u Haifi

 

Veče u Haifi proveli smo na obali mora pijuckajući voćne šejkove. Grad ima prelepu plažu i savršeno uređeno šetalište koje se nalazi tik uz nju. Jutro posle smo iskoristili da se okupamo u Sredozemnom moru, a potom smo u planu imali da se uputimo u Nazaret, mesto u kome je, prema predanjima, živeo Isus Hrist.

Nikada nisam bila naročito religiozna, kao verujem i većina ljudi koji me okružuju. U crkvu ne idem osim kad se neko venčava ili krsti, krštena sam po želji roditelja, ne molim se osim šatro kad prigusti, praznike poštujem jer volim narodne običaje i tu se uglavnom završava. Frančesko je nešto slično tome, osim što nije čak ni ljubitelj praznika. Ipak, kada si jednom u životu u Izraelu, nema smisla da zaobiđeš mesto poput Nazareta.

Kako danas izgleda grad u kome je nekad živeo Isus? Deluje kao svaka malo veća varošica, pa na prvi pogled, ne znajući gde ste, nikada ne biste pogodili da se radi o tako važnom mestu za istoriju hrišćanstva. Ipak, vrh velelepne bazilike Blagovesti ubrzo vas razuveri da ovo nije samo obično mesto na zemlji. Priča koja se odnosi na baziliku kaže da se baš na ovom mestu glasnik božiji Gavrilo javio Bogorodici i saopštio joj da će roditi. Ili barem to tvrdi katolička crkva, obzirom da se prema pravoslavnoj sve ovo zaista desilo ali nekoliko stotina metara dalje, tamo gde su oni izgradili Crkvu Svetog Gavrila. Bilo kako bilo, možemo biti sigurni da se u krugu od 500 metara sigurno desilo ono što Bibilija tvrdi, a kad je nešto tamo zapisano onda se dalje, jelte, ne diskutuje.

Bazilika Blagovesti u Nazaretu

 

Najlepše sećanje koje nosim iz bazilike Blagovesti jeste ono koje se odnosi na ikone koje se nalaze ispred same građevine. Sve one donete su iz različitih hrišćanskih zemalja, a na njima je Bogorodica predstavljena onako kako je narod dotične zemlje vidi uz obaveznu poruku na domaćem jeziku. Srbin, naravno, ne bi bio Srbin kad ne bi pregledao sve ikone samo da bi našao onu srpsku, međutim ja to nisam uspela! Pronašla sam ikone svih naših suseda, ali je srpska falila… Da li je u pitanju moj propust ili ona zaista nije tamo, ko zna.

Unutrašnjost Bazilike Blagovesti

 

Osim pomenutih crkava, u Nazaretu možete da vidite Marijino vrelo, Crkvu Svetog Josifa i pregršt džamija obzirom da je grad pretežno muslimanski. Ukoliko niste naročit vernik već Nazaret obilazite turistički, moje je mišljenje da vam je jedno popodne sasvim dovoljno.

Iz Nazareta smo uhvatili autobus za Tel Aviv, gde smo trebali da spavamo te noći. Kad već pominjem javni transport, treba da vam kažem da za razliku od Jordana on u Izraelu funkcioniše dosta dobro. Zapravo, nijednom nismo morali da uzimamo taksi (koji bi poznajući izraelski standard verovatno bio preskup), već smo kroz gradove i između gradova putovali lokalnim autobusima. Cena autobuske karte kroz Haifu bila je 6 izraelskih šekela, što je oko 1.5 euro, a to je, na primer, u ravni sa cenom metroa u Milanu. Od Haife do Nazareta (40-ak km razdaljine) išli smo za možda 5 eura po osobi (ne sećam se tačne cene nažalost), a od Nazareta do Tel Aviva (100km razdaljine; oko 2 sata vožnje) takođe za 10-ak eura maksimalno. Jedina mana javnog prevoza u Izraelu jeste ta što čak i u slučaju međugradskog prevoza autobusi staju na svakoj stanici, te se putovanje može drastično odužiti.

Kakav utisak nosimo iz Tel Aviva? Pa, recimo da je vrlo sličan onome iz Haife. Jednostavno, radi se o još jednom veoma modernom gradu, sa gomilom inostranih kompanija, ljudima koji se u 9 ujutru vraćaju iz teretane noseći čašu kafe iz Starbucks-a, oblakoderima, start up-ovima, klincima koji surfuju na plaži i svim onim atributima koje eventualno prisvajamo Kaliforniji ili Australiji. Ipak, ovo je samo Izrael, a Izrael postaje sve više zapadnjačka i moderna zemlja i u tome je već pretekao većinu mesta čak i u Evropi. Verujem da bi svako od nas mogao lako da se navikne na život u Tel Avivu, što na primer za Aman u Jordanu nikada ne bih rekla, iako mi se svideo nebrojeno puta više od Tel Aviva.

Ono što Tel Aviv nudi turistima prvenstveno je ogromna gradska plaža i visoki talasi Sredozemnog mora koji su više nego pogodni za surfovanje. Za one turiste kojima je surf misaona imenica, u blizini se nalazi stari grad Jafa koji je vredan posete i sa koga se pruža pogled na čitav Tel Aviv.

Pogled na Tel Aviv

 

Destinacija koja je usledila posle obilaska modernih izraelskih gradova bila je ona najvažnija u ovoj zemlji – Jerusalim. Tamo smo spavali dve noći, od kojih prvu u zapadnom delu grada, a drugu, kada smo razbili strah od mogućih nemira, u istočnom delu. Prvo veče prošetali smo centrom Zapadnog Jerusalima gde se nalazio naš hotel. Zapadni deo u potpunosti pripada Izraelu i šetajući kroz njega stiče se utisak jednog veoma lepog zapadnjačkog grada, ne toliko modernog kao što je Tel Aviv, ali prilično u skladu sa evropskim standardima. Logično, ovaj deo Jerusalima naseljen je Jevrejima. Obzirom da nismo bili naročito gladni, posegli smo za turskim slatkišima koje smo našli u obližnjoj poslastičarnici (najveći sam ljubitelj turskih slatkiša ikad), a žeđ smo ugasili voćnim šejkovima koji su u Izraelu veoma popularni.

Jutro posle migrirali smo u istočni deo Jerusalima odakle smo trebali da započnemo obilazak znamenitosti. Moram priznati da nisam bila naročito opuštena pri tom prvom prelasku, s obzirom na to da je istok grada kako zbog svog religijskog značaja tako zbog tenzija između Palestine i Izraela mesto veoma čestih sukoba. Ipak, pričajući sa različitim ljudima koje smo sreli tokom putovanja, što u Izraelu što u Jordanu, uvereni smo da su sva palestinska mesta u koja dolaze turisti veoma sigurna jer niti je Palestini niti je Izraelu stalo da oteraju one koji im donose novac, a pogotovo one koji ne nose direktnu krivicu za njihove sukobe.

Zašto je Jerusalim toliko značajan grad za judaizam, hrišćanstvo i islam? Prvenstveno zato što sve ove tri religije veruju u istog boga, a taj jedan jedini bog ukazao se praocu naroda Avramu i zatražio mu da, zarad ljubavi prema njemu, žrtvuje svog prvorođenog sina Isaka baš na teritoriji današnje Hramove gore u Jerusalimu.

Za judaizam Jerusalim je od značaja jer su ovde izgrađena dva jevrejska hrama – prvi, Solomonov hram, izgrađen 10 vekova pre nove ere a potom uništen od strane Vavilonaca, i drugi, Herodov hram, uništen od strane Rimljana na početku nove ere. Ostaci zapadnog zida ovog drugog hrama i danas mogu da se vide u Jerusalimu i to je ono što se naziva Zidom plača koji je sveto mesto za Jevreje. Jevreji veruju da će njihov treći hram takođe biti sagrađen na ovom mestu.

Zid plača – zapadni zid drugog jevrejskog hrama

 

Za islam je Jerusalim treće najvažnije sveto mesto, posle Meke i Medine. Veruje se da se Muhamed prilikom svoje posete Jerusalimu odavde vinuo u nebo. Mesto gde se to odvilo je prelepa Kupola na steni poznata po svojoj zlatnoj boji i prisutnosti na svakoj razglednici iz Jerusalima. Druga važna građevina koja se nalazi u blizini je džamija Al Aksa.

Kupola na steni, sveto mesto muslimana u Jerusalimu

 

Što se hrišćanstva tiče, tu bismo svi trebali manje-više da znamo šta je po sredi – Jerusalim je mesto gde je Isus Hrist, osnivač naše religije, proveo svoje poslednje dane, gde je osuđen na smrt i razapet na krstu, a odakle je posle vaskrsao. S tim u skladu, u Jerusalimu može da se vidi ulica kojom je Isus prolazio noseći krst (takozvana Via Dolorosa), mesto gde se smatra da je razapet i prelepi Hram Vaskrsenja Hristovog. Na ulasku u hram postoji ploča na koju je Isus bio položen posle smrti, a u jednoj od odaja može da se vidi i prazna Hristova grobnica. Unutar kompleksa nalazi se i takozvani Blagodetni oganj koji se, kako se veruje, po božijoj volji, pali svake godine uoči pravoslavnog Uskrsa.

 

Stari deo Jerusalima okružen je zidinama i podeljen u 4 dela, a u svakom od njih živi po jedna grupa vernika – hrišćani, muslimani, Jevreji i Jermeni. Imali smo priliku da kroz grad budemo vođeni od strane turističke vodičkinje jevrejskog porekla, a više puta u toku njenih govora muslimasnko stanovništvo Jerusalima dobacivalo joj je da ne priča korektne verzije istorije, već da treba da nam kaže istinu. Tenzije su, kao što vidite, ipak prisutne u svakodnevnom životu u ovom gradu.

Na kom se jeziku sporazumevaju muslimani i Jevreji u Jerusalimu i Izraelu/Palestini uopšte? Hebrejski i arapski su u osnovi dva slična jezika i čak pripadaju istoj jezičkoj grupi. Pojedinačne reči su slične, ali konstrukcija rečenica je dosta različita, te iako donekle slični, dva jezika imaju vrlo velike razlike (poput, na primer, srpskog i češkog). U jevrejskim školama se uči arapski, ali isključivo radi reda, te od mladih Jevreja biva usvojen vrlo slabo. Ipak, primorani da trguju sa Jevrejima, muslimani uglavnom iz pukog moranja uče hebrejski, te se stoga komunikacija između dva naroda uglavnom odvija upravo na ovom jeziku.

Osim glavnih znamenitosti koje sam već pomenula gore, Jerusalim obiluje i gomilom drugih. Jedna od takvih je Maslinova gora odakle je, prema hrišćanskom verovanju, Isus vaskrsao. Za ovo mesto veruje se i da će se finalni božiji sud desiti baš ovde, odnosno da će se odavde dobri vinuti u raj. U blizini se nalazi jevrejsko groblje koje broji više destina hiljada grobnica, a gde se Jevreji sahranjuju i dan danas, verujući da će tako biti među prvima kada se konačni sud dogodi. Tu su i ruska Crkva Vaznesenja i Crkva Marije Magdalene, katolička Crkva svih naroda, Kapela Hristovog Vaznesenja i grob Bogorodice Marije. U podnožju maslinove gore nalazi se i Getsimanski vrt u kom je Isus izdan od strane Jude, uhapšen i gde se molio pred sopstveno raspeće. Zanimljivo je to da se za neke od maslina u tom vrtu smatra da su postojale još u doba Hrista.

 

Pored Maslinove gore, značajno mesto za posetiti je i brdo Zion na kom se odvijala poslednja večera i gde se može posetiti prostorija u kojoj se ona desila. Lično, nisam se naročito oduševila jer mi ova odaja ni po čemu nije izgledala posebno. Mnogo jači utisak na mene je ostavila Mikelanđelova slika koja se nalazi u Milanu. Na Zionu se nalaze i grobnica jevrejskog kralja Davida i Crkva Uspenja Presvete Bogorodice pošto se veruje da je ona na Zionu provela svoje poslednje dane.

Nevezano za sve građevine koje se u njemu nalaze, priča o Jerusalimu zaista nikog ne ostavlja ravnodušnim. Lično, praveći listu znamenitosti koje u ovom gradu treba obići, iznenadila sam se sopstvenom neznanju o istoriji religija. Da li je krivica moja jer sam u osnovnoj školi birala građansko vaspitanje, a u srednjoj bežala sa veronauke ili se ove činjenice generalno loše serviraju pa ne bivaju upamćene, nisam ni sama sigurna. Interesantno je da je Frančeskovo znanje bilo jednako slabo koliko moje, iako se u Italiji mnogo više pažnje polaže na učenje o religiji nego što je to kod nas slučaj. Bilo kako bilo, kroz boravak u Jerusalimu i čitajući pre samog puta, naučila sam mnogo o sve tri religije, ali ne mislim da me je to učinilo većim vernikom. Skeptična sam i dalje jednako kada su u pitanju ideje koje nam crkva nameće, ali sam barem srećna što sam naučila mnogo o jednom veoma bitnom delu ljudske istorije. Volela bih, nekada u budućnosti, pročitati Bibliju, a čak i Toru i Kuran.

Poslednja destinacija koju smo u Izraelu obišli bio je grad Vitlejem gde je rođen Isus Hrist. Nažalost, zbog nedostatka vremena i informacija pre samog puta, ovo je bilo jedino mesto koje smo obišli u Palestini (ne računajući Istočni Jerusalim). Mnogi su nam rekli da su drugi palestinski gradovi poput Jerihona, grada Ramala i Hebrona veoma lepi i za turiste interesantniji od, na primer, Tel Aviva i Haife, ali o tome ću vam posvedočiti ako još nekad u budućnosti svratim tamo.

Vitlejem, iako mesto rođenja Isusa Hrista, danas je potpuno naseljen muslimanima. Na ulicama ovog gradića može se uočiti ogromna razlika između tradicionalne Palestine i modernog Izraela. Kako bi se stiglo do Crkve Rođenja Hristovog, potrebno je proći kroz gradsku pijacu u tamo se vidi svo siromaštvo palestinskog naroda: prastare fasade, prastari automobili, prodavnice koje izgledaju kao magacini, zanatske radnje u dva metra kvadratna, narod koji se preko ulice dobacuje kartonskim kutijama – ništa od onoga što smo navikli da vidimo bilo gde u Evropi.

Crkva Rođenja Hristovog izgrađena je iznad pećine u kojoj je Isus rođen. U pećinu je moguće ući, a u njoj se svakodnevno dešavaju obredi grčke pravoslavne i jermenske crkve. Takođe, u crkvi se nalaze grčki i jermenski oltar, kao i prolaz u Crkvu Svete Katarine od Aleksandrije ispod koje se nalaze podzemni hodnici sa mnoštvom pećina. Jasno, Crkva Rođenja Hristovog neprekidno je posećena od strane vernika iz raznih delova sveta, a maksimum njene godišnje posećenosti dešava se u danima oko Božića. U blizini mesta Hristovog rođenja nalazi se i takozvana Mlečna pećina u kojoj se Bogorodica sakrila sa malim Isusom koga je u to vreme i dalje dojila. Tokom dojenja, jednom prilikom, mleko je palo na pod pećine i kamen je, prema predanju, pobeleo. Od tog momenta ova pećina se počela smatrati lekovitom, naročito za žene koje pate od steriliteta.

Mesto Hristovog rođenja u Vitlejemu

 

Na povratku iz Vitlejema u Jerusalim desila se jedna svakodnevna scena karakteristična za Izrael i Palestinu, a koju nećete videti nigde drugo – autobus u kome smo se vozili zaustavljen je na kontrolnom punktu gde je izraelska vojska ušla u vozilo, pregledala dokumenta svih putnika i ono što smo sa sobom nosili. Tek kada su se uverili da svi putnici imaju korektna dokumenta (pritom obraćajući posebnu pažnju na Palestince koje su čak pretresali ukoliko su smatrali da za tim ima potrebe) i da u autobusu nema oružja niti bilo čega opasnog pušteni smo da prođemo. Danas, to je sasvim normalna scena u ovom delu sveta – Izrael decenijama ispašta zbog ratova koje je vodio sa okolnim zemljama i svakodnevnih razmirica sa Palestinom, dok Palestina ispašta zbog postojanja Izraela. Nažalost, 70 godina posle nastanka Izraela i više od dve decenije od nastanka Palestine odnos dve države je i dalje na klimavim nogama i deluje da iz začaranog kruga neće izaći u skoroj budućnosti.

Nadam se da vam se post na temu Izraela i Palestine svideo. Pisala sam ga satima jer sam želela da stavim akcenat na religijsku u političku pozadinu o kojoj mislim da se zna veoma malo. Ukoliko vam je ovaj post pomogao da naučite nešto novo, javite mi jer će me to mnogo obradovati. Ukoliko imate bilo kakvih primedbi na nešto što je napisano, javite mi i to, kako bih isto eventualno ispravila.

Do sledećeg čitanja i (malo lakših) postova!

Aleksandra

 

 

 

Podeli:

1 komentar na post "Leto na Bliskom Istoku: Izrael i Jordan (drugi deo)"

Obaveštavaj me o
avatar
Sortiranje komentara:   prvo najnoviji | prvo najstariji | sa najviše glasova
trackback

[…] na moje putovanje na Bliski Istok koje se desilo ovog leta. O njemu sam vam već pisala u ovom i ovom tekstu, a sada vam ostavljam još neke neobjavljene slike sa moje dve omiljene destinacije – […]

wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra