Top

13. May 2018.

LIBAN: IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA (1.deo)


Dobar dan želim.

Danas želim da vam pričam o Libanu – zemlji koju sam posetila pre oko dve nedelje i iz koje i dalje sabiram utiske. Zašto Liban, zapitaćete se? Ukoliko ste ranije čitali moje travel postove, verovatno ste primetili da sam prošlog avgusta posetila Jordan i Izrael, a upravo tokom tog putovanja desila se ideja da se obiđe i Liban. Nažalost zbog kritične situacije na Bliskom Istoku, nije bilo moguće preći u Liban niti iz jedne niti iz druge gorepomenute zemlje, te je ova azijska državica morala da sačeka neki bolji momenat. Neočekivano, dobar trenutak se javio manje od godinu dana kasnije, te evo sada mogu da vam pišem i o svojim libanskim avanturama.

Osnovna stvar koja, po meni, karakteriše Liban jeste činjenica da je ova zemljica kako po reljefu tako po demografiji mnogo drugačija od ostatka Bliskog Istoka. Prvo, ovde nema pustinje. Štaviše, planina se prostire skoro čitavom teritorijom i ona se zove Liban, baš kao i država. Drugo, oko 40% libanske populacije čine hrišćani, dok su ostatak mahom muslimani, i to polovina Suniti, a druga Šiiti. Liban je između dva svetska rata bio pod francuskim mandatom, te je ovo drugi najviše korišćen jezik u državi.

Liban ima neverovatno bogatu prošlost. Prema istorijskim podacima, prvi koji su naselili ovu oblast bili su Feničani, a baš na teritoriji Libana nastala su i prva feničanska slova, preteča alfabeta koji zapadni svet koristi danas. Neki gradovi u Libanu, kao što je, na primer, Byblos, su među najstarijim u kontinuitetu naseljenim mestima na planeti. Konkretno ovaj gradić bio je naseljen još oko 5000 godina pre nove ere. Posle Feničana, na ovoj su se teritoriji smenjivali Egipćani, Grci, Rimljani, Vizantinci, Arapi, Druzi, Krstaši, Memluci, Otomanska imperija, te je bukvalno svaki kvadratni metar Libana prekriven slojevima i slojevima istorije. Demografija Libana, kao što možete zamisliti, donela je i mnoge konflikte unutar same države, a jedan od najznačajnijih jeste građanski rat koji je trajao od 1975. do 1990. godine. Danas, situacija na Libanu je mirna, no ne naročito stabilna, prvenstveno zbog rata u susednoj Siriji, o kome je mišljenje među žiteljima Libana vrlo podeljeno, ali i zbog konflikta sa Izraelom koji traje od kada je nastala jevrejska država, tačnije od 1948. godine. Iako u ratu sa Izraelom već 70 godina, još od 2006. između Libana i Izraela nema fizičkog konflikta, te je bezbedno kretati se u obe zemlje. Imajte, ipak, na umu, da ukoliko turistički dolazite u jednu od ove dve države, nećete moći da pređete u drugu. Čak i kada avionom sletite u Liban, pre nego što vas puste u zemlju pitaće vas da li ste ikada bili u Palestini (kako nazivaju Izrael), a ukoliko date potvrdan odgovor, nećete biti pušteni u zemlju. Kao što možete zaključiti, ja jesam bila u Palestini, no s obzirom na to da u mom pasošu nema tragova koji o tome svedoče (čitajte o tome u ovom postu), možete zaključiti kakav sam odgovor dala. U Izrael možete ući iz Jordana ili Egipta. Jordan i Liban su u ok odnosima, ali nemaju zajedničku granicu, već je iz jedne u drugu zemlju potrebno preći preko Sirije.

Prva destinacija na putu kroz Liban bila nam je Bejrut, glavni i najveći grad u državi. Sa svojih blizu 2 miliona stanovnika, Bejrut predstavlja urbanu metropolu koju nekada nazivaju i „Parizom Bliskog Istoka“. Zbog logističkih začkoljica o kojima ću vam pričati kasnije, u Bejrutu smo spavali skoro svako veče našeg sedmodnevnog putovanja, a to nam je dalo priliku da ovaj grad vidimo iz mnoštva različitih uglova. Ukoliko se nađete u delu grada koji se naziva Hamra, Bejrut će vam delovati kao moderan i živ grad prepun restorana i barova u kojima omladina voli da provodi slobodno vreme, a koji ipak sadrži primese Bliskog Istoka, što se najviše može zaključiti kada pogledate u izloge okolnih butika i prodavnica slatkiša. S druge strane, ukoliko se nađete u strogom centru, od mnoštva Ferarija i Maseratija, kao i od ultramodernih oblakodera, imaćete utisak da se u stvari nalazite negde u Americi. Na kraju, ako se uputite u južne kvartove grada, isti će vam delovati kao neka sirotinjska enklava. Meni lično, Bejrut je delovao kao zalutao između Majamija i Amana, glavnog grada Jordana, jer je baš na pola puta između fenserskog primorskog grada i jedne bliskoistočne prestonice u pravom smislu te reči.

Ako se ikada nađete u Bejrutu, nikako nemojte da propustite njegov veoma bogat noćni život. Oblast Hamra fantastična je ukoliko volite gužvu i vrvu na ulicama, te da uvek budete u centru zbivanja, dok je za ponoćne izlaske centralna zona Gemmayze verovatno najbolja opcija. Gemmayze je centar libanske ulične umetnosti (street art) i u njoj ćete, između ostalog, moći da se divite različitim grafitima i crtežima. U neposrednoj blizini nalazi se i velelepna Plava Džamija izgrađena pre desetak godina. Jedan od lepših delova grada svakako je i onaj iz morsku obalu, a u zoni Raoucheh nalazi se i simbol Bejruta – Pigeon Rock koji možete da vidite na slici ispod.

 

U blizini Pigeon Rock-a, nalazi se i veoma kul kafić/restoran pod nazivom Bay Rock, u kome možete da jedete i pijete uz fantastičan pogled na simbol Bejruta. Nije najjeftinija niti najtradicionalnija moguća opcija, no ako volite mesta odakle se pravi dobar sadržaj za Instagram, ovaj kafić je super izbor. Kada ste u Bejrutu, nikako ne treba da propustite ni Nacionalni muzej koji govori o svim epohama u kojima se Liban našao tokom svoje duge istorije.

 

Kao centralni grad Libana, Bejrut je povezan sa svim administrativno i turistički značajnim delovima zemlje. Ipak, računajte na to da javni prevoz u Libanu nikako nije optimalan – železnice ne postoje i prevoz se mahom odvija minibusevima koi kreću kada se skupi dovoljan broj putnika. Stoga, iako skuplja, jednostavnija varijanta je uzeti taksi i reći gde želite da idete. U samom gradu je slična situacija – postoje minibusevi i taksisti, a ova druga grupa može da vas vozi po naduvanim taksi cenama ili po takozvanim „servis“ cenama koje su nešto kao otprilike za linijski taksi. Uvek gledajte da dogovorite cenu pre ulaska u automobil i naravno, uvek pitajte da li je u pitanju linijski ili standardan taksi. Valuta u Libanu je libanska funta i 1 euro vredi oko 1800 funti. Ipak, Libanci mahom razmišljaju u dolarima, a čim se razmišlja u jačim valutama cene prestaju da budu niske. U poređenju sa, na primer, Jordanom, u Libanu smo istu hranu jeli i po 3 puta višoj ceni. Mnogo često večera nas je izlazila kao da smo jeli u sred Italije.

Prvi izlet koji smo organizovali iz Bejruta obuvatio je tri obližnje destinacije – pećinu Jeita koja obiluje najvećim stalaktitima na svetu, brdo Harissa na kome se nalazi statua posvećena Devici Mariji i grad Byblos koji sam vam već pomenula gore. Sva tri mesta nalaze se na veoma maloj udaljenosti od Bejruta (Byblos je najdalji i na distanci je od oko 38km), i do njih bez problema stižete taksijem. Cena taksi prevoza do sve tri destinacije i nazad u Bejrut je između 70 i 90 dolara. Sve može da se obiđe u toku jednog dana, a najoptimalnije je spavati u Bejrutu – kako zbog činjenice da tamo ima najviše ponuda za smeštaj, te su cene mnogo povoljnije nego u ostalim gradovima, tako i zbog faktora povezanosti sa svim ostalim bitnim turističkim metama.

Jeita je pećina locirana na oko 18km od Bejuta i podeljena je na viši i niži deo. Do višeg dela se stiže žičarom, a on se odlikuje isprepletenim hodnicima prekrivenim stalaktitima, od kojih se jedan smatra najdužim na svetu. U donjem delu nalazi se podzemna reka koja, ako sam dobro shvatila, snabdeva pijaćom vodom dobar deo okoline. Ovim delom pećine vas voze čamcem. Celokupno iskustvo je veoma interesantno, pogotovo onome ko možda nikad nije obišao neku veću pećinu. Nažalost fotografisanje pećine nije dozvoljeno, te vam ne mogu dalje dočarati lepotu ovog mesta. Potrebno ga je, jednostavno, videti.

Posle pećine Jeita, uputili smo se na brdo Harissa. Do ovog brda stiže se žičarom koja kreće iz grada Jounieh, a koji se nalazi na oko 25km od Bejruta. Na samom vrhu nalazi se ogromna statua posvećena Devici Mariji koju nazivaju Our Lady of Lebanon. Ukoliko imate sreće da je vreme lepo, sa Harisse se pruža fantastičan pogled na more, a čitavo brdo, ukoliko se odlučite da etapu između žičare i statue prođete peške (oko 10min hoda), ukrašeno je prelepim cvećem. Mi nažalost nismo imali naročito sreće sa vremenskim prilikama tokom boravka u Libanu, tako da moje slike nisu lepe kao što bi bile da je sunca bilo malo više.

 

 

 

Grad Byblos bio je naša poslednja destinacija tokom drugog dana u Libanu. Sa svojih 7000 godina kontinuirane naseljenosti ovo je jedno od najdrevnijih mesta na čitavoj planeti i danas se nalazi pod zaštitom Unesco-a. Smatra se da je upravo u ovom gradu nastalo prvo feničansko pismo od 22 slova koje je kasnije bilo usvojeno od strane Grka. Upravo Grci su gradu i dali ime Byblos, a na grčkom je to bila reč za papirus kojim su često trgovali iz ove libanske luke. Potrebno vam je par sati da obiđete čitav grad, a verujem da ćete čim se u njemu nađete shvatiti da se radi o mestu nesvakidašnjeg šarma. Osnovna atrakcija Byblos-a jesu ostaci zamka izgrađenih od strane vladara Saladina u doba krstaških ratova. U neposrednoj blizini zamka nalaze i rimski stubovi i ostaci nekadašnjeg rimskog teatra. Tu su i različite crkve i džamije, kao i uske centralne ulice prepune tezgica sa različitim suvenirima. Za ručak ili večeru bih vam preporučila da svratite u restoran Feniqia koji nas je oduševio spojem tradicionalne libanske hrane i modernog pristupa pripremanju iste.

 

Posle Byblos-a, vreme je bilo da se uputimo u primorski grad Batroun gde smo imali smeštaj u jednom veoma fensi rezortu (jedino mesto gde je naš smeštaj zaista bio fensi). Kako smo se proveli tamo i koja smo mesta potom obišli saznaćete u nastavku posta sledeće nedelje. 🙂

Do sledećeg čitanja,

Aleksandra


Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra