Top

19. November 2017.

Na srpskoj svadbi




 

Dobar dan!

Ukoliko se sećate mog posta Na nesrpskoj svadbi od pre par nedelja, znate da sam ostala prilično iznenađena načinom na koji ljudi organizuju svadbu u Italiji. Rekla sam vam tada da je ono što mi je bilo najveće iznenađenje puka očigednost da su svatovi došli isključivo da bi videli (i jeli) šta ima na meniju i da se venčanje završava onog momenta kad je gotova večera, bez ikakvog slavlja, veselja i muzike.

Ovog puta uloge su se promenile. Pre par nedelja moj momak se našao na jednoj srpskoj svadbi koja je, naravno, bila ne baš u skladu s onim što je očekivao da će doživeti. Zapravo, ovo nije bila njegova prva svadba u Srbiji jer smo pre godinu dana bili na jednoj srpsko-itaijanskoj svadbi u Beogradu. Frančesko je, na taj način, svoja očekivanja vezana za tipičnu srpsku svadbu vezao za ono što je video na mešovitoj svadbi, a ta svadba je, tek posle je shvatio, bila vrlo prilagođena gostima iz Italije i njihovoj želji da meni bude vanredan, a ne onaj supa-sarma meso standardni sklop koji u Srbiji prolazi sa maksimumom bodova.

Misleći, dakle, da će svadba trajati dugo, ali da će se jesti maltene od samog početka, on je izbegao večeru dan pre i čak doručak na dan svadbe. Ja sam bila prezauzeta frizurom, šminkom i ulogom kume kako bih ga na vreme upozorila kakav suicid se sprema da učini.

U ostatku teksta prevodim vam Frančeskove misli na temu svadbe kojoj je prisustvovao.

“Digli su me iz kreveta u 9 ujutru uz molbu da raspremim kuću jer je mlada trebala da dođe na slikanje. Ale je već od 8 bila kod frizera, a ja sam se ni kriv ni dužan našao sam među gomilom nekakve rodbine, što njene što mladine i nisam imao pojma šta treba da kažem sa svojih 20 reči koje znam da kažem na srpskom. Jedina poznata stvar bila je čokolada “Najlepše želje” na stolu, nekako sam uspeo da ukradem koji red dok su se ostali slikali, pili rakiju (na prazan stomak u 10 ujutru!) i trčali na sve strane.

Trudio sam se da osim čokolade ne jedem puno, jer ipak, gozba će biti bogata, te stoga treba da se čuvam. Posle 200 fotografija napravljenih u našoj kući, red je bio na još 200 u mladinoj, a tek potom usledio je odlazak na skup svatova. Jedva sam dočekao, sad će valjda dobro da se jede! Ah ipak ne, prvo kupovina mlade (kao da pa već nije pristala da se uda), a onda odlazak u crkvu. Pa, dobro, tu će još da ode pola sata i onda se vraćamo da jedemo. Ipak ne, shvatam da i u pravoslavnoj crkvi ceremonija traje kao gladna godina. Ok, proći će, nakon toga idemo da jedemo! Posle crkve shvatam da se iz nekog razloga ide prema mladoženjinoj kući, verovatno da se jede. Iznose jabuku, mlada je baca preko kuće – ma kakvi su ovo običaji? Odakle joj snaga da baca ovu jabuku, 3 popodne je, a još nismo ručali? Ok, evo je muzika! To je lepo, narod igra, a ništa mu drugo i ne preostaje kad se napolju cvokoće. Posle mladoženjine kuće, mi to opet idemo na slikanje??? Izgleda da onih 400 slika od jutros ipak nije dovoljno – idemo, dakle, u park. Vetar duva, kiša rominja, ja razmišljam kako ćemo posle ovoga konačno da ručamo, ne bih mogao da zamislim da još nešto fali posle svih ovih destinacija koje smo obišli. Ipak fali – sledi venčanje kod matičara! Ok, to ide brzo, plus matičar dolazi u salu, znači odmah posle će da se jede. Ne! Posle matičara sledi slikanje sa svatovima, a svatova ima 500 – tri veće italijanske svadbe mogle bi stati u ovu jednu! Srećom, meze je već na stolu iako nije baš fora da se najedem kulena pre večere. Pomenutih 500 duša igraju kao da je za takmičenje. Muzika je kul, premda sve pesme zvuče isto i deluju arapske. Ah, evo ga i kolo – teraju me da igram, ok! Nude mi rakiju, ja rakiju cenim ali nisam veliki ljubitelj. Ipak, ovde se to pije a ja poštujem. Skoro niko ne priča engleski, ali se moj srpski posle par rakija penje na malo viši nivo. Ljudi oko mene se dele na one koji mi beskrajno nalivaju rakiju i one koji mi govore „rakija slow“. Neke gospođe prolaze i pantomimom me pitaju kad ću ja da se ženim – ma kakvo je ovo narušavanje integriteta od strane ljudi koji me ni ne znaju? Kad god prošetam do toaleta, nekom čudnom magijom se brat moje devojke stvori tamo – da mene ovo neko ne kontroliše? Ok, daj preživeću, sad će večera!

I konačno, večera. Prva na meniju meni najomraženija stvar na svetu – supa. Ale me ubeđuje da je dobra, a ja nemajući mnogo izbora počinjem da jedem, i gle, uopšte nije loša! Odlično, odlično, idemo prema sarmi! Sam jedem jedno pola činije koja je stavljena pred mene – pa, gladan sam, umreću! Sad će, nadam se, i vruća prasetina! Čekaj bre, pa ona uopšte nije vruća! Pitam Ale šta nije u redu, a ona me pita kako mogu da očekujem da meso za 500 ljudi stigne vruće. Kaže de se peče i po nekoliko dana ranije – ovaj narod je zaista totalno drukčiji od nas! Meso je, u stvari, baš dobro! Lep im je ovo običaj, samo ne mogu da shvatim da se na svakoj svadbi jede isto. Deluje da je njima zaista stalo da se vesele, igraju i pevaju, a ne šta će da se jede. Posle 24 sata gladovanja, Ale se priseća da mi nije rekla jednu važnu stavku – u Srbiji se kaže da se pre nego što kreneš u svadbu moraš dobro najesti. Ja sam to shvatio na teži način, ali zato me sledeća svadba neće prevariti! 🙂

Večera je prošla i ponovo se igra i igra i igra. Ja i dalje pijem rakiju i čak se ne osećam loše, deluje mi da je dobra za varenje, a to mi je zaista potrebno. Trebalo bi da i torta stigne uskoro – jedva čekam da pojedem nešto slatko. Čekaj, bre, pa ovde ima 30 torti, a ne samo jedna. Super, punim tanjir da preliva i krećem prema svom mestu. Neko iz mase uspeva da me ufleka tortom – pa pobogu narode, ovo mi je košulja za posao! Čistim fleku, odlazim da se utešim tortom. Posle 17 sati, svadbi se polako nazire kraj. Taman kad pomislim da ću sutra konačno da se odmorim, shvatam da postoji i drugi dan i da se od mene očekuje da dođem. Super, opet će da se ruča, šta će da bude na meniju? Ale vrišti na mene – biće ono što je ostalo od prvog dana! Ah ok, ionako je bilo baš dobro, sarma pogotovo!

Kad će opet neka svadba u Srbiji?“




Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra