Top

14. May 2017.

Najgori tip muškarca ikad?

Kad sam bila mlađa, verovatno sam bila veća riznica primera o muškim fejlovima nego što sam danas. Prosto je, tada smo više izlazile, više likova je prilazilo, sa drugaricama se tema momaka obrtala mnogo češće nego sad, pa sam mogla čuti kojekakve priče sa raznih strana. Sada smo već u dugim vezama, slabo se viđamo, slabo se krećemo, imamo neke druge prioritete. Uglavnom sam svesna da je velika sreća to što smo se na emotivnom planu nekako snašle, jer znam da „napolju“ situacija nije baš sjajna.

Nedavno kad sam bila u Srbiji, sretnem slučajno jednu drugaricu koju dosta dugo nisam videla. Popričale smo malo, između ostalog ona prokomentariše kako gleda često moje slike s momkom na fejsu i kako joj je drago zbog mene, no kako se njoj u poslednje vreme baš i ne da (čitaj – ne prilazi joj niko pod milim bogom, i ko priđe bolje da nije). Ja joj odgovorim jednom svojom vrlo poražavajućom mišlju: „Vidi, nemoj da misliš da je u Italiji bolje, štaviše čini mi se da je još veća katastrofa jer Italijani imaju dosta drukčiji mentalni sklop nego mi, u stanju su da diskutuju satima o stvarima koje mi smatramo totalno nebitnim, a onda kad te krenu obećavati večere na Siciliji nazivajući te nekim opštim imenom (draga, lepa, itd.) dok je tebi samo bitno da vidiš da li su sposobni da korektno povežu tri proste proširene rečenice pa pokušavaš da menjaš temu na bilo šta ozbiljnije, shvatiš da je vreme da pređeš u neki drugi deo kluba. Da nisam igrom slučaja naletela na  Frančeska još pre nego što sam došla u Italiju, veruj mi da mislim da se za sve moje vreme provedeno tamo ništa ne bi ni desilo.“ Ne verujem da je ostala naročito utešena onim što sam joj rekla, ali ovako barem zna da ne može da se krivi samo Novi Sad ili Srbija, jer situacija je loša u globalu.

Ljubim te, mamice

 

U duhu te globalno loše situacije, pričam vam priču koja mi se desila nedavno. Pre nekoliko dana, našla sam se u situaciji da treba da odjavim stan. Otišla sam kod gazdarice i, iako bez želje da se nešto naročito zadržavam, ostala sam na kafi. Ako se ne priča o parama, ta žena je vrlo prijatna. Ima oko 70 godina, ide na pilates i jako je fit. Živi u divnom stanu sa psom, a ima i dva sina od preko 40 godina koje nikada nisam naročito dobro upoznala, pošto ne žive sa njom. Priča ona meni uz kafu kako joj na balkon vrlo često sleću ptičice i kako je nedavno našla neko ptiče koje je bilo baš bolesno. Kako bi mi dočarala koliko je bilo jadno (kao da sam pa izgarala od želje da to vidim), otvara mi WhatsApp čet koji ima sa sinovima i odande mi pokazuje slike (???). Ja među slikama vidim poruke od Luke (jednog od sinova) koje otprilike glase ovako „Ne brini ništa, mamice“, „Ljubim te, mamice“, „Doći ću po tebe, mamice“. Dok pokušavam da se oporavim od onoga što sam videla, ona mi priča ostatak priče o ptičici. Pogađate, Luka je naravno odmah izašao s posla i došao po mamu i pticu pa su je hitno odneli kod veterinara koji će je pustiti jednom kad bude zalečena. Kakva divna priča o ptici, zar ne? Muškarac od preko 40 godina izlazi sa posla jer mu je mama skenjana pošto je na terasi našla bolesnu pticu – pa sva sam se raznežila. Pobijte nas sve!

Ali, to je bila samo torta kojoj je šlag nedostajao. Kafa se nastavlja, i u jednom momentu mama se žali: „Jao, sinoć me je zvao Luka. Tako je nekako neraspoložen pa je hteo da čuje moje mišljenje….“ Ja sad mislim, bože o čemu li se radi, koji smak sveta treba da se desi pa da ja zovem mog tatu i smaram ga svojim problemima, i željno iščekujem nastavak priče. „Znaš, on je već neko vreme sa tom jednom devojkom, ali žalio mi se sinoć da ne zna šta da radi, da li da nastavlja tu vezu ili ne, jer se ne oseća da je baš zaljubljen. Znaš, lepo mu je s njom, ali na momente ima osećaj da mu je svejedno, pa ne zna kako da se postavi. A opet, on ima već 43 godine, približavaju se granice za potomstvo, pa mu se više baš ne igra…“ Ja pred samoubistvom. Pokušavam da se saberem i mislim se: „Pa ženo božija, tvom je Luki vreme za potomstvo bilo i pre 15, 10, 5 godina, ali pošto si ga naučila da gleda samo u tebe on u tim godinama nije video dalje od nosa pa ga baš nije ni interesovalo hoće li se kućiti ili ne. Sad mu je možda malo došlo iz dupeta u glavu da mamica ima 70 godina i da neće živeti doveka (mada bi ova i mogla, čini mi se), pa se eto pita da li možda treba da se ženi i pravi decu. Malo, ali ne previše, jer sa svoje 43 godine on i dalje ne vidi jednu bitnu stavku, a to je da on sada više ne može mnogo da bira! Ma ne da Luka to ne vidi, nego čak čeka da bude zaljubljen! Eeeeeeeeeej ljudi, pa šta je, bre, sa vama?“

Dakle, da rezimiramo o kakvom se tu profilu radi. Neoženjen i nikad ženjen, 43 godine, živi sam i relativno je situiran, spreman kao zapeta puška da izađe s posla kako bi ispunio bilo koji hir svoje mame, jer mu je ona zvezda vodilja. Želi porodicu i decu, ali jednom kad bude zaljubljen i kad njegova mamica oceni da je to to. Šta je pozitivna stvar ove priče: Ja sam samo objektivni posmatrač, i nisam se sama opekla imajući posla s ovim likom. Šta je negativna strana ove priče: Luka ima brata Matiju.

Da vam završim priču o kafi kod Lukine mame. Pošto sam ja tu, jel, uvidela da se radi o jednoj vrlo izgubljenoj grupi ljudi, odlučih sama da posavetujem Luku, to jest, njegovu mamu koja će mu, nadam se, moje reči preneti u jednom od 40 telefonskih razgovora koje obave dnevno. „Marija, reci Luki ovako. Ovo nisu moje reči već reči jednog mog kolege s posla, koji je u vezi već jako puno godina i sigurno dobro poznaje probleme spoznavanja sopstvene zaljubljenosti. Postoje osobe sa kojima je naš emotivni život jedna dovoljno visoka prava linija (za matematičare, to vam je nešto tipa Y=10). Postoje neke druge osobe, sa kojima naš emotivni život ima uspone i padove (matematičari, zamislite to kao Y=2X, X pripada skupu realnih brojeva između 1 i 7). Dakle, ti si sa ovom prvom osobom konstantno relativno srećan, dok si sa drugom osobom u nekim situacijama mnogo srećniji nego sa ovom prvom, no postoji ogroman broj slučajeva u kojima si manje srećan. E sad, obzirom da se tvoj život ne svodi samo na emotivni status, već da imaš i posao, roditelje, prijatelje, kredit, račune, registraciju za auto i sto drugih problema, verovatno ti je psihološki manje zamorno da se uhvatiš prve osobe, jer tu nema svađa i razmirica i konstantno je dovoljno dobro. To je, reci Luki, jedna vrlo prosta matematika. Neka batali priču o zaljubljenosti, vidi gde njegova veza pripada i u skladu s tim reaguje.“ Kada sam završila izlaganje, shvatila sam da Lukina mama prilično odobrava ono što sam rekla. To je dobro, zar ne? Uostalom, sin igra onako kako mama svira.

Nadam se da će nesrećni Luka izvući bar neku pouku iz ove priče i da će prestati da se zamlaćuje pričama o zaljubljenosti. Pogotovo jer pored sebe već ima jednu žensku osobu za koju deluje da ga podnosi, a čisto sumnjam da će onih koji će ga takvog tolerisati biti još mnogo u budućnosti.

featured image source: Pixabay

 

Podeli:

Comments are closed.

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra



[recaptcha class:recaptcha size:compact]