Top

24. December 2017.

Novogodišnje priče


 

Zdravo svima.

Ovog vikenda sam, obzirom da mi je godišnji već počeo, prilično u prazničnom raspoloženju. U katoličkim zemljama euforija kreće već od sredine novembra, a i praznici im krenu pre nego nama. U Italiji ljudi čitav decembar provode idući na Božićne večere sa porodicom, kolegama i prijateljima, restorani su svako veče puni do ponoći i atmosfera je veoma euforična. Vikendi se provode u šopingu, jer se ovde za Božić poklanja, pa kao u američkim filmovima sve stoji ispod jelke i otvara se na dan Božića.

Ja i Frančesko slavimo dva Božića. Njegov je mnogo lakše proslaviti jer se ne radi i svi ga slave, pa se onda nekako čak i na ulicama oseti atmosfera, u supermarketu ti čestitaju kasirke i svi su raspoloženi i ljubazni. Imamo poklone ispod jelke i svi su upakovani u isti šareni papir. To je bila moja ideja kako bi se sve učinilo malo svečanijim, obzirom da njega praznici ne interesuju, a i ove godine ih provodimo bez njegovih koji su otputovali u Španiju.

Pravoslavni Božić je ovde teže proslaviti. Osnovni razlozi su ti što se radi i što mnogo stvari koje su simboli našeg Božića ovde prosto ne mogu da nađem. Badnjak ne postoji, a čak sam se juče razočarala ne uspevši da pronađem niti žito niti malu saksiju kako bih ga zasadila. Česnicu ću, nadam se, uspeti da napravim, a neki bolji ručak sigurno neće promaći.

Nova godina je ovde prepoznata manje od Božića zato što nije crkveni praznik, što dolazi nedelju dana posle Božića i što se pokloni predaju već 25.decembra. Kod nas je to malo drugačije – Nova godina je prvi u nizu dana koje praznujemo, deca su euforična jer baš tada stiže Deda Mraz, odrasli jer im kreću slobodni dani i uopšte tek od tog 31.decembra osetimo onu pravu prazničnu atmosferu.

Kad smo bili mali, moj brat i ja smo cele godine živeli za dan kada se kiti jelka i kad idemo „na paketiće“, odnosno kad firma naše mame organizuje predstavu za svu decu zaposlenih, posle koje se slikamo sa Deda Mrazom i dobijamo poklone. Nisu to uopšte bili jedini pokloni koje smo dobijali, imali smo ih po dvesta svake godine, ali valjda je ta draž idenja na predstavu bila pogotovo lepo proživljavana od strane nas klinaca. Tih devedesetih sneg je padao svake godine u vreme dodele paketića. I to nije bio neki mali skrnavi sneg, već jedna ozbiljna priča. Toliko ozbiljna da nam je tata, koji je u to vreme vozio jako loš auto, svake godine uoči predstave govorio da ćemo na istu ići samo ako auto uspe da upali. Ne znam da li je on tada shvatao koliko je nama ideja da možda nećemo otići na paketiće bila strašna, ali znam da sam ja noći pred predstavu provodila bukvalno se moleći da mu auto upali. I upalio je svaki put, iako se sećam jedne godine kad je bilo naročito kritično. 🙂

Kićenje jelke je bio drugi veliki doživljaj za nas klince. Bila je dosta velika, a mama je svake godine iznova dokupljivala ukrase, koji su uvek bili u svim mogućim bojama, a ne kao danas fensi u dve boje. Kuća je takođe bila ukrašena do najmanjeg detalja, a mi deca smo uživali kad su se svi divili kako je to naša mama uradila. Danas, praktično dvadeset godina kasnije, jelka nam je i dalje šareniš, ali smo je zamenili za lepšu i veću. Mnogi ukrasi su ostali iz onih dana, nisu više toliko lepi i bogati kao što su nam se nekad činili, ali nose sa sobom mnogo više nego ovi novi i skupi. Ispod jelke i danas stoje neki od poklona koje smo dobili mnogo godina ranije, kao na primer Sneško koji peva „jingle bells, jingle bells“ za kog sam ubeđena da mu i posle milion godina i svih novih tehnologija nema ravnog!

 

Novogodišnju noć smo kao mali provodili kod kuće, mama i tata su gledali neke zabavne programe, brat se igrao nečeg u svom fazonu, a ja sam svake godine zamišljala da sam voditeljka Novogodišnjeg programa i pravila sam svoju emisiju. I svake godine je bilo isto, i svake godine je bilo super! Svaka Novogodišnje noć počinjala je večerom (mama je baš držala do toga, sećam se i par godina kad je pekla ćurku), onda se svako do ponoći bavio onim što mu je bilo najzanimljivije, potom bismo čestitali jedni drugima i ‘ajde na spavanje. Naši nisu bili ideje da to veče treba da se provede sa gomilom ljudi i hvala im na tome. Danas, kad su me godine želje za ludim izlascima uveliko prošle, i za mene je najlepši način za provesti praznike taj da ostanem kod kuće.

Kako vi provodite Novu godinu i Božić? Kakve uspomene na praznike nosite iz detinjstva?

Ukoliko ste i dalje neodlučni oko kupovine poklona, podsećam vas na moj post od prošle nedelje.

Koristim priliku da poželim srećan Badnji dan i Božić svim katoličkim vernicima!

 

Do sledećeg čitanja,

Aleksandra


featured image source: Pixabay

Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra