Top

6. May 2018.

PLANIRATE PUT NA BLISKI ISTOK? OVO SU STVARI KOJE TREBA DA ZNATE


Dobar dan svima!

Ukoliko iole pažljivo pratite moju Facebook i Instagram stranicu, nemoguće je da niste primetili da sam prvomajske praznike provela u Libanu. Zašto baš ovakav izbor, mnogi će se zapitati?  Istina je ta da smo moj momak i ja još prošlog leta, dok smo boravili u Izraelu i Jordanu (o kojima sam pisala u ovom i ovom postu), imali ideju da obiđemo i Liban, no politička situacija na Bliskom Istoku tada nam to nije dozvolila: Izrael i Liban su u izrazito neprijateljskim odnosima praktično od momenta kada je proglašena država Izrael, dok se između Jordana i Libana nalazi Sirija u kojoj i dalje bukti (ne samo) građanski rat.

Elem, manje od godinu dana nakon našeg prvog putovanja na Bliski Istok, desilo se i drugo,te smo konačno uspeli da vidimo željeni Liban. Pre nego što vam u sledećim nedeljama predstavim detaljniju sliku o ovoj državici, htela bih, dok mi je još sveže, da vam malo ispričam o nekim uopštenim karakteristikama vezanih za podneblje Bliskog Istoka koje vam sigurno mogu biti značajne ukoliko planirate da putujete u ovaj deo sveta, bilo u skoroj, bilo u nekoj malo daljoj budućnosti. Pa, da krenemo:

  • Ne računajući Izrael, na Bliskom Istoku se engleski priča dosta slabo, a od strane osoba koje ne rade direktno s turistima vrlo često čak i nikako. Imajte zato u vidu da, kako biste postigli najosnovnije razumevanje od strane lokalaca, vaš engleski mora da bude esktremno uprošten.

Hint: Svi poznaju i služe se rečima “Good” , “No problem” , “One minut”.

  • Kako biste osim bazične komunikacije na engleskom pokazali barem zrno poštovanja prema domaćinima, možete da se služite pozdravima “Merhaba” ili “Selam”. “Šukran” znači hvala, dok “La” znači ne, a “Naam” da.

-Merhaba, Beirut good?

-Naam

Realno, šta vam je više potrebno da znate?

  • Ukoliko ne znate šta su i kako izgledaju leblebije, edukujte se pre nego što krenete da put, obzirom da je ova namirnica OSNOVA arapske ishrane.

 

  • Nemojte očekivati da jedete špagete karbonara ili vafle na Bliskom Istoku. Njihovi osnovni specijaliteti su humus i falafel (oba od leblebija), zatim baba ganuš, fati (opet leblebije), potom kebab pa sve ostalo… U odnosu na neke druge svetske kuhinje, arapska vam na prvi mah može delovati siromašna raznovršnošću, te da se jedu samo, jedino i isključivo leblebije, no to nikako nije tačno, samo se treba navići i dobro proučiti šta imaju da ponude. P.S. Ja sam jedan od najvećih fanova arapske hrane ikad. Takođe, iako i momak i ja imamo po koji (manje ili više ozbiljan) problem sa varenjem, na Bliskom istoku nismo imali većih problema.
  • Humus iz supermarketa u Srbiji nije isto što i “pravi” humus koji se jede u arapskim zemljama.
  • Kako treba da se oblače žene? Sigurno nenapadno, no da li treba da budu skroz pokrivene ili ne zavisi od zemlje do zemlje i bitno je o tome se informisati pre nego što dođete na svoju destinaciju. U Jordanu sam, na primer, mogla da šetam obučena normalno, ali ne i da idem na plažu u kupaćem (ovo se odnosi na grad Akabu na Crvenom moru), dok je u Libanu (koji je delom hrišćanska zemlja) sve dozvoljeno. U Iranu, na primer, žene treba da budu skroz pokrivene.
  • Zaboravite na evropski sistem javnog prevoza. U dobrom delu zemalja Bliskog Istoka železnice su misaona imenica, a javni prevoz se odvija minibusevima koji kreću tek kad se skupi dovoljno putnika, a povezuju samo najbitnije administrativne i eventualno turistički značajne odrednice. Jasno vam je da ovakav prevoz košta užasno malo, no da je pravi podvig stići od tačke A do tačke B. Jedino efikasnije rešenje je taksi, no ovde su cene znatno više i još pride naduvane za turiste. Vodite zato računa da se svaki put pre nego što uzmete taksi za neku destinaciju prvo raspitate (u smeštaju ili na internetu) koja je njegova očekivana cena. Jasno, cena koju tako čujete svakako će biti “cena za turiste”, ali i među cenama za turiste postoje više i niže. 🙂
  • Saobraćaj na Bliskom istoku je HAOTIČAN. Prvenstvo prolaza ima onaj ko je brži, semafori se slabo poštuju,a na pešačkom staju samo ako će te u suprotnom bukvalno ubiti. Ipak, iz nekog čudnog razloga imam utisak da su incidenti manje česti nego u Evropi.
  • Iako dobri domaćini, pojam higijene u arapskim zemljama nije ekvivalentan evropskom. Pomirite se zato sa činjenicom da se smeće vidi praktično svuda i da često treba ozbiljno da pešačite pre nego što pronađete prvi kontejner. Takođe, kada rezervišete smeštaj gledajte da ne birate baš najjeftinije opcije.
  • Ne piti vodu iz česme. U hotelima su uglavnom i kafe i čajevi napravljeni od “dobre” vode i generalno vam niko nikad neće podvaliti vodu koja ne može da se pije, ali ipak treba biti oprezan. Zanimljivo je to da su nam u Jordanu jednom ponudili čaj koji je očigledno bio napravljen sa česmušom. Odlučili smo da ga popijemo i nije nam se desilo ništa.
  • Ukoliko ste žena i na put idete sa muškarcem, naviknite se na činjenicu da će uglavnom svi da se obraćaju njemu. Nije to pisano pravilo, ali iz mojih dosadašnjih iskustava deluje da je u tendenciji uglavnom tako. Čak sam stekla utisak da se i prosjaci (ne znam da li svesno ili nesvesno) prvenstveno obraćaju muškarcima. Ipak, ukoliko se žena obrati bilo kome, najnormalnije će dobiti odgovor od svih.
  • Arapski narod je neverovatno ljubazan. Na svakom uglu vam nude čaj, dok birate obrok u restoranu vam donesu besplatnu zakusku, a jednom prilikom nam se čak desilo da nas je ljubazni starac kome sam pozajmila punjač pozvao u svoju hotelsku sobu u znak zahvalnosti. Pa gde to još ima? U Italiji, gde trenutno živim, imate sreće ako vas i pogledaju, dok je mislim i u Srbiji ljubaznost u slobodnom padu.
  • Putovanje na Bliski Istok je iskustvo koje menja pogled na svet. Od prevashodno pustinjskih predela, preko islamske dominacije, do bogate i često nestabilne istorije, radi se o jednom univerzumu potpuno drugačijem od svega na šta je zapadno društvo naviknuto. Priče o ratu, izbeglicama, nemirima koje slušamo na vestima su u 99% slučajeva preuveličane i, niti u Jordanu, niti u Libanu, a čak ni u Izraelu, ni u jednom momentu nismo osetili bilo kakvu napetost. Jasno je da u odnosu na, možda, put u Švedsku, treba da budete više na oprezu, ali shvatite da je to samo jedan neizostavan deo bremena koji Bliski Istok ponosno nosi sa sobom.

U sledećem postu čekaju vas utisci iz Libana!

Prijatan dan,

Aleksandra


Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra