Top

2. September 2018.

SICILIJA – SVET ZA SEBE (2.deo)

 

 

Dobar dan.

U današnjem postu nastavljamo obilazak Sicilije – najvećeg ostrva Sredozemnog mora i najjužnije italijanske pokrajine. Prošli put sam vam pričala o Palermu – najvećem i glavnom gradu čitavog ostrva, a danas vas vodim prvo malo zapadnije, u zonu grada po imenu Trapani, a potom na jug i istok ostrva – u Agriđento, Kataniju, Sirakuzu i Raguzu.

Ako se ikada zaputite na Siciliju, a pogotovo ako vaša destinacija bude Palermo, računajte da se „costa trapanese“, kako je Italijani nazivaju, nalazi na samo sat-dva kolima od prestonice Sicilije, te je prava šteta ne videti lepote koje ona poseduje. A tih lepota je zaista mnogo, i opet ponavljam, ono što smo mi videli i što ću vam ovim tekstom dočarati, samo je jedan delić izobilja koje karakteriše italijansko ostrvo.

Gradić koji je najmanje poznat od svih koje smo u ovoj etapi obišli, a koji je definitivno ostavio najsnažniji utisak bio je Castellammare del Golfo. Radi se o primorskom gradiću od oko 15.000 stanovnika koji turistima ima da ponudi zaista mnogo – od veoma zanimljive Airbnb ponude (mislim da ću ovome posvetiti čitav jedan post), do prelepog minijaturnog centra grada prepunog restorana, barova i poslastičarnica, šetnji uz obalu mora i izleta na neke veoma poznate sicilijanske destinacije. Ako se ikada probudite u ovom predivnom gradiću, obavezno napravite kratku šetnju kroz njegov centralni deo – neka vam kaldrma pruži osećaj sigurnosti i spokoja, a neka vaša doza slatkog za taj dan bude torta pod nazivom sicilijanska kasata.

 

Kao što već pomenuh, izleti iz Castellammare del Golfo zaista su mnogobrojni. Jedno od najpoznatijih arheoloških nalazišta Sicilije, Segesta (čita se Seđesta), nalazi se upravo na desetak kilometara odavde.  Segesta predstavlja ostatke istoimenog antičkog grada koji je pripadao plemenu koje se zvalo Elimi. Tačan period nastanka grada nije poznat ali se najverovatnije radi o 9.veku pre Hrista. Najznačajnije građevine koje možete videti u Segesti su hram i teatar, a obilazak traje oko dva sata. Dve građavine su prilično udaljene jedna od druge (ako se ne varam oko 2km), te ukoliko se uputite u obilazak Segeste tokom letnjih meseci, najbolje je to uraditi ujutru ili predveče. Takođe, tokom letnjih meseci u teatru se odigravaju različite predstave. Naš je obilazak, nažalost, bio u jutarnjim časovima te nismo uspeli da ostanemo da odgledamo predstavu koja je za to veče bila planirana.

 

Ukoliko više cenite prirodu nego arheologiju, onda je za vas bolji izbor prirodni rezervat Dello Zingaro. Radi se o kamenitoj planini koja se izdiže iz mora, u podnožju koje se nalaze plaže od kojih zastaje dah. Ovo mesto je prirodna rezerva do koje praktično ne postoje asfaltirani putevi, te je kroz vekove ostalo lišeno čovekovog prisustva. Tako je i danas – prevoza unutar rezervata nema, šetnja od jednog do drugog ulaza duga je oko 7km, a čitava ruta pruža se kroz planinu koja se izdiže iz vode. More je prelepe tirkizno plave boje, a tišina koja okružuje ovaj rezervat atrakcija je sama po sebi. Plaža ima nekoliko, ali su veoma male i nisu opremljene suncobranima i ležaljkama – odlične za avanturiste i one kojima komfor nije primat.


 

Ako ste ljubitelj nešto komfornijih destinacija, severno od rezervata Dello Zingaro nalazi se San Vito Lo Capo – gradić koji obiluje prelepom peščanom plažom. U njemu sam se zadržala jako malo da bih vam nešto više ispričala, ali ono što sam primetila bio je ogroman broj turista – očigledno se radi o mestu našire poznatom kao veoma dobro letnje odmaralište, stoga teško da može biti loš izbor, zar ne?

 

Idući južno prema gradu Trapaniju, mesto kome zasigurno treba posvetiti nekoliko sati jeste Erice (čita se Eriće) – kamenita varoš na brdu iznad Trapanija odakle se, kada je vedro, pruža izvanredan pogled na obalu i plavetnilo mora. Nažalost, dan kada smo mi posetili Erice bio je oblačan, no to nas nije sprečilo da uživamo u lepotama ove lokacije za koju poezija kaže da „stoji sama između mora i neba“. Istoriju grada Erice oblikovali su mnogi narodi, među njima Arapi, Normani (potomci Vikinga) i Španci. Svako od njih ostavio je po neki trag, a uzane ulice ove varošice najbolje svedoče o njenoj dugoj i burnoj prošlosti. Najlepše građevine su nezaobilazni Duomo i stari normanski zamak Castello di Venere koji potiče iz 12. ili 13.veka. S obzirom da je Erice mesto sa „najlepšim pogledom u kraju“, ne propustite da svratite u neki od mnogobrojnih restorana u blizini Duoma.

 

Sledeća stanica na našem putu kroz Siciliju bila je Marsala – grad koji nosi arapsko ime, a čije ime doslovno znači „velika luka“. U celoj Italiji (mada nisam sigurna koliko van nje), ovo je grad poznat po veoma dobrom vinu, dok je nezaobilazna hrana u Marsali kus kus. Iako po lepoti teško uporediva sa Palermom i njegovom okolinom, Marsala nudi jednu prilično interesantnu atrakciju: ovde se proizvodi so. Šta to tačno znači? To znači da postoji čitav jedan odeljak mora (gde je voda vrlo plitka) koji je sav ispregrađivan u pravougaonike površine omanjih soba i na taj način stvoreni su bazeni unutar mora. Voda koja se nalazi u ovim pregradama potpuno je statična i izložena suncu ona polako isparava ostavljajući iza sebe so. Prepoznavši da se radi o jednoj svojevrsnoj atrakciji u „slanoj zoni“ je podignuto nekoliko barova i restorana u kojima možete provesti zalazak sunca gledajući u slane površine. Vrlo, vrlo lepo i definitivno zaslužno posete.

 

Posle noći provedene u Marsali uputili smo se prema Agriđentu, no prvo smo se kratko zaustavili u gradu po imenu Sciacca (čita se Šaka), a potom i na peščanoj plaži Eraclea Minoa. Što se tiče Šake, radi se o jednom vrlo simpatičnom gradu u južnom delu Sicilije, no osim centra koji sam videla tokom vrlo kratke šetnje, drugo nisam uspela da vidim. Zanimljivo je, ipak, da je baš ovde nastala jedna od mojih omiljenih fotografija sa ovogodišnjeg letovanja, a to je baš ova sa palmom koja je naslovna slika serije postova o Siciliji. Plaža Eraclea Minoa zvanično je jedna od najlepših na čitavom ostrvu, a jedna od njenih karakteristika jeste i borovina kojom je jedan deo  plaže prekriven, te ovde bukvalno ubijate više muva jednim udarcem  – em je more prelepo, em ne morate da se pržite na suncu niti plaćate ili vučete suncobran ukoliko za tim nemate volje.


Konačno, vreme je došlo da se obiđe Dolina Hramova (La Valle dei Templi) u okolini grada Agriđenta. Dolina Hramova je arheološko nalazište koje je u baštinu Uneska uvršteno 1997.godine, a koje broji 12 hramova izgrađenih najverovatnije u periodu starih Grka. Radi se o jednom ogromnom kompleksu čijoj zanimljivosti dodatno doprinose i žuta pustinjska boja zemljišta i drveće badema i maslina koje raste okolo (zadivljena drvetom badema koje nikada ranije nisam videla u jednom momentu sam čak prešla preko ograde i ubrala jedan badem 🙂 ). Što se hramova tiče, kao što možete zamisliti, nisu baš svi tako dobro očuvani, neki se više ne mogu raspoznati, a o izgledu nekih možete samo da slutite gledajući temelje i stubove nosače koji su jedini preostali. Bilo kako bilo, ruševine koje se nalaze svuda okolo jednosmerno vam daju do znanja da je ovo nekada zaista bilo mesto velelepnih građevina. Jedna od takvih sigurno je i najbolje očuvani Hram Konkordija čija stamenost i dalje odoleva vremenu i služi kao jedan od najvećih simbola čitave doline, grada i uopšte Sicilije. Ukoliko se ikada nađete na ovom prelepom ostrvu, Dolina Hramova jednostavno mora da bude uvrštena na vaš spisak mesta za obilazak.

 

Sledeća stanica bio je istočni deo Sicilije, na čelu koga se nalazi niko drugi nego Katanija. Katanija je drugi najveći grad Sicilije i grad čije su boje plava i crvena. Plava, naravno, zbog mora, a crvena zbog aktivnog vulkana Etne u čijem se podnožju grad nalazi. Etna je visoka oko 3300 metara, ali njena visina neprekidno varira zbog vrlo čestih erupcija. Vulkan ima preko trista omanjih kratera i praktično je uvek u nekoj fazi erupcije – najčešće se vidi samo dim koji izbija na površinu, no stanovnici tvrde da se dva puta godišnje dešavaju i prave erupcije. Padine Etne do kojih lava ne stiže izgledaju kao standardni planinski predeli, dok su delovi koji se nekada bili prekriveni lavom sada prekriveni crnim peskom. Neke kratere je čak moguće i obići, te je ovaj izlet još jedan „must“ u obilasku Sicilije. Samo nemojte da zaboravite da ponesete jaknu – ipak se radi o prilično značajnoj nadmorskoj visini gde je vetar veoma česta pojava.

 

Po obilasku Etne, obavezno svratite u Kataniju na aranćine – pohovane lopte od pirinča punjene ragu sosom, spanaćem ili čak pistaćima. Ovo je jedan od najpoznatijih sicilijanskih specijaliteta, te ga nikako ne smete propustiti. Takođe, već sam vam pominjala ledeni napitak granitu – legenda kaže da je nastala baš u okolini Katanije i domaćini je najčešće je piju sa ukusom pistaća ili duda. Ukoliko ne znate gde sve ovo možete probati, mogu vam preporučiti čak dve poslatičarnice/pekare u centru grada – jednu pod nazivom „Europa“ i drugu, veoma poznatu, pod nazivom „Savia“. Osim centralnog dela Katanije, prelepog Duoma, glavnog pozorišta Teatro Massimo i nezaobilaznog slončeta na glavnom trgu (slon je simbol grada), preporučujem vam obilazak lokalne plaže La Playa koja nudi sve vrste sadržaja za relaks, kao i obližnjih gradića Aci Castello i Aci Trezza. Severno od Katanije nalazi se i mondensko letovalište Taormina, dok je seoce Zafferana Etnea nezaobilazno ukoliko želite da jedete izvornu sicilijansku prženu picu (pizza fritta) koja izgleda slično pancerotama (mada su pancerote iz Pulje, južne italijanske pokrajine čiji je najpoznatiji grad Bari), odličnog je ukusa ali je veoma, veoma teška za stomak.

 

Na oko sat vremena južno od Katanije nalazi se grad koji je odneo najveći deo mojih simpatija – Sirakusa (Sirakuza). O njoj ste sigurno učili iz istorije – radi se o gradu nastalom oko 7 vekova pre Hrista, osnovanom od strane Grka Korinćana, koji je Ciceron smatrao najvećim i najlepšim grčkim gradom. U ovom gradu rođen je poznati starogrčki fizičar i matematičar Arhimed, u njoj je u nekoliko navrata boravio Platon, a 61.godine nove ere u nju je svratio i apostol Pavle na svom putu u Rim. Staro jezgro Sirakuze nalazi se na ostrvu Ortigia (čita se Ortiđa) i obiluje spomenicima iz antičke Grčke (kao što je, na primer, Apolonov hram iz 6.veka pre nove ere), a takođe i onima iz doba Rima, Vizantije, invazije Arapa, kao i Normana. Ostrvo je povezano sa kopnom mostovima, te je moguće do njega doći kolima. Centralni deo grada može se pohvaliti zaista prelepim građevinama iz raznih epoha, ali je sigurno najlepša i najvelepnija Katedrala Duomo. Izlaz prema moru čitav je u zidinama beličaste boje i, baš kako to Sicilijanci vole da kažu, lepo se vidi da je ovaj grad nekada davno bio veoma važan. Iako je na mene ostavio najlepši utisak, slika iz ovog grada nažalost imam jako malo (uzrok; prazna baterija :/ ), no podeliću sa vama tih nekoliko koje smo uspeli da napravimo.

 

Jugozapadno od Sirakuze u unutrašnjosti ostrva nalazi se i Ragusa (Raguza) – još jedan grad vredan posete. Iako sam se iskreno pitala koliko zaista može biti lep jedan ostrvski grad koji čak ni nema izlaz na more, kako smo prišli Raguzi tako su se sve moje sumnje raspršile. Prilaz starom jezgru grada (zvanom Raguza Ibla)  izgleda zaista nestvarno – potpuno je smešten na brdu na koji se pogled pruža sa puta kojim se stiže prema gradu. Takođe, ponovo je čitava arhitektura u beličasto – žućkastoj nijansi, te Raguza izgleda doslovno kraljevski. U ovom gradu proveli smo jednu noć (ponovo, sve pohvale za Airbnb smeštaj koji smo pronašli!), te smo imali prilike da se izbliza divimo prelepom Duomu i uopšte arhitekturi grada kroz koji su, kao u slučaju Sirakuze, prošli različiti narodi. U blizini Raguze nalazi se mnoštvo prelepih varošica kao što su Modica (poznata po čokoladi) i Scicli (čita se Šikli), obe izgrađene prilično u arapskom stilu, dok je nedaleko i gradić Noto, kao i poznata letovališta Marzamemi i Portopalo.

 

Na kraju svega, verujem da biste mogli osetiti blagu glavobolju od broja mesta koje sam vam opisala. Ipak, ono što treba da znate jeste da sam pregršt onih koje sam videla samo nakratko potpuno preskočila, a ne treba ni da vam kažem da Sicilija obiluje još gomilom prelepih mesta koje tokom ovog putovanja nisam uspela da vidim. Verujte mi na reč, bukvalno svaki gradić ovog neverovatnog ostrva ima svoju osobenu priču, svoju osobenu hranu, izgled i način života. Nemoguće je obići sve u malo vremena, te ću se na Siciliju, verujem, vratiti bar još koji put.

Pozdrav do sledećeg posta,

Aleksandra


 

Ukoliko vam se tekst dopao, zapratite me na Instagramu, a ako želite da budete u toku sa postovima koje objavljujem, zapratite moju Fejsbuk stranicu ili se prijavite na mejling listu.

Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra