Top

18. June 2017.

Transnistrija – poslednje što je ostalo od Sovjetskog Saveza?

Dobar dan. Današnji post je prvi objavljeni post na blogu koji nije napisan od strane mene. Time, kao što sam već neko vreme planirala, započinjem sa razvojem ideje da ne budem jedina osoba koja piše na mom blogu, već da na njemu objavljuju svi oni koji imaju šta da kažu, ali možda nedovoljno ideja da naprave sopstveni blog.

Ovaj post originalno je nastao na italijanskom jeziku (i takođe ga možete naći među objavljenim postovima), a napisan je od strane momka koji je proputovao skoro sve zemlje Evrope i veliki broj svetskih zemalja, a koji se početkom maja ove godine našao u Moldaviji i njenoj oblasti Transnistriji kojoj će ovde biti posvećena posebna pažnja. Njegov tekst sam samostalno prevela na srpski. Uživajte! 🙂

Transnistrija (ili kako je njeni stanovnici nazivaju – Pridnjestrovska Moldavska Republika) je samoproglašena država koja se nalazi između Moldavije i Ukrajine. Iako samoproklamovana još davne 1990.godine, ova država nikada nije priznata od Ujedinjenih Nacija i ona zvanično pripada Moldaviji.

Iako se, dakle, zvanično ne radi o državi, ovo mesto odaje sve utiske samostalne zemlje: granice sa Moldavijom i Ukrajinom su jasne i kontrolisane kao svugde u svetu, postoje zasebna zastava i službeni jezik (ruski), zasebna valuta (transnistrijski rubalj) i zasebna Vlada.

Glavni grad Transnistrije je Tiraspol, koji predstavlja drugi najvažniji grad u Moldaviji. U njemu živi oko 160.000 ljudi, dok se stanovništvo čitave Transnistrije procenjuje na oko pola miliona. Drugi najveći grad u Transnistriji je Bender.

Zbog specifične situacije koja karakteriše ovu državu, a koja je jedina ovakvog statusa u Evropi, Transnistrija je često pominjana u različitim knjigama, novinama i na televiziji, a ono što je najčešća tema vezana za ovu oblast jeste opšte siromaštvo, kriminal i kršenje ljudskih prava.

U Italiji se, na primer, tokom 90-ih godina o Transnistriji pričalo kao o mestu u kome je ekstremno lako snabdeti se oružjem. Jasno, posle svih godina koje su prošle, nije tako lako oceniti u kojoj je meri ovo bilo tačno tada, a još manje koliko ista priča važi sada. Bilo kako bilo, i dan danas, čitajući različite članke na Internetu stiče se utisak da se radi o jednom vrlo opasnom mestu u koje se turistima nikako ne savetuje da idu. Ipak, pisac ovog posta je odlučio da i pored svih negativnih komentara na račun Transnistrije ode tamo i vidi svojim očima šta se to zapravo događa.

Pri svom putešestviju, uverio se da su sve one stvari koje pišu o Transnistriji na Internetu apsolutno netačne: na primer, Internet kaže da je policija na granicama korumpirana i traži novac od ljudi koji žele da uđu u državu (a koliko novca traže zavisi od impresije koju steknu gledajući putnika), ali neke od priča idu i mnogo dalje i svedoče o ljudima koji su tek tako bivali uhapšeni i optuženi za ubistvo. Jasno, sve sa ciljem da se malobrojnim putnicima uzmu pare jer stanovništvo Transnistrije živi jako teškim životom. Ipak, videvši jednom ulice ove zemlje, pisac posta se uverio da ništa od navedenog zapravo nije tačno i da je ova država kao bilo koje drugo mesto na planeti Zemlji.

Sam ulaz u Transnistriju sa teritorije koja pripada Moldaviji bio je uobičajen i profesionalan kao bilo gde u svetu, osim činjenice da se pasoš ne pečatira (jer ovo ipak nije priznata država), već se on utiska na poseban papir. Granična policija od stranaca traži dokaz o smeštaju i sa istim u zemlji možete da boravite i do tri meseca. U odsustvu dokaza o smeštaju, dopušteno vam je da u državi boravite samo tokom dana kada ste u nju ušli.

Kako izgleda Transnistrija?

Na Internetu biste mogli da pročitate da se radi o mestu koje je pod danonoćnim nadzorom vojske i policije. Jasno, ova priča u praksi pada u vodu, kao i sve ostale priče pomenute ranije u tekstu. Umesto toga, Transnistrija obiluje spomenicima na skorašnje ratove i proglašavanje nezavisnosti.

Važna karakteristika ove zemlje jeste to da izgleda da je veliki deo imovine u posedu familije (i firme) Sheriff. Prolazeći glavnim gradom Tiraspolom, lako je primetiti ogroman broj benzinskih pumpi i tržnih centara koji im pripadaju. Vrlo je moguće da ovo visoko prisustvo jedne firme u opštoj infrastrukturi zemlje ima uticaja i na samu politiku Transnistrije, premda se o tome slabo mogu naći podaci na Internetu.

Kao što možete da zamislite, Transnistrija je jedna veoma siromašna zemlja. Ipak, život deluje za nijansu dostojanstveniji nego u samoj Moldaviji – prosečna zarada u Transnistriji je oko 300 eura, a u Moldaviji 200 eura. Tipično jelo ove države je jelo od mesa veoma slično raznjićima, a tipično piće je viski, što je veoma različito od njihove starije braće Rusa. Što se izlazaka tiče, prisutni su dobro nam poznati balkanski paradoksi – ljudi zarađuju malo, a i pored toga su lokali prepuni. Izlasci koštaju više nego što bi to realan standard mogao da dozvoli – ulaz u klub se naplaćuje oko 3 eura, a prosečna cena pića košta oko 6 eura.

Da li je tačno da je Transnistrija zaista jedino što je ostalo od Svjetskog Saveza?

Nažalost, ostataka nekadašnjeg Sovjetskog Saveza može se pronaći vrlo malo. Iako se u zemlji priča ruskim jezikom i neki stanovnici odaju utisak velikih ljubitelja Rusa, drugi deo stanovništva jednostavno želi nezavisnost i ne veže tu želju striktno za Rusiju. Obzirom da je zemlja zaista mala, teško je takođe videti tipične sovjetske zgrade kakve se i dan danas, na primer, mogu videti u Gruziji. Sve u svemu, Transnistrija ne daje utisak da se vreme vratilo unazad, jer čak i taksisti koji vas prevoze na radiju slušaju Keti Peri. Očigledno da sa globalizacijom i sveprisutnim internetom i ovo mesto polako gubi svoju jedinstvenost.

Jedna od stvari koje akterima putovanja nisu ostale najjasnije jeste pitanje pasoša transnistrijskog naroda. Komunikacija sa lokalnim stanovništvom nije bila nimalo jednostavna, ali je nekoliko prolaznika tvrdilo da uopšte ne poseduju pasoše. Od nekih drugih su pak čuli da su posetili Italiju, ali se nije razumelo pod kojim uslovima i da li je to ipak bilo sa moldavskom dokumentacijom.

Da li vredi obići Transnistriju?

Oni koji su je obišli potvrdno klimaju glavom, i kažu da u ovo mesto pogotovo vredi otići dok Keti Peri još nije potpuno zavladala. Takođe, teško je verovati da će Evropa još dugo žmuriti nad ovom situacijom, obzirom da se posle rata u Ukrajini težište pažnje nalazi u ovoj zoni. Najveći razlog za potvrdan odgovor, ipak, predstavlja usvajanje jedne nove kulture i uvid u jedan novi način života koje bi vam ovo putovanje donelo, što je svakako korisnije i efektnije od čitanja jednog posta na Internetu, zar ne?

Javite mi koliko vam se dopao ovakav koncept posta. Takođe, volela bih da znam da li ste prethodno čuli za Transnistriju? Znate li ikoga ko je putovao tamo?

Veliki pozdrav,

Aleksandra

 

Podeli:

Budite prvi u diskusiji!

Obaveštavaj me o
avatar
wpDiscuz

Kategorije

Kontakt

Zahvaljujem Vam se na čitanju i komentarisanju mojih postova. :)

Ne zaboravite da me pratite na Fejsbuku i Instagramu, a ako želite da budete obavešteni mejlom svaki put kada izade novi post, upišite se na mejling listu.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje ili sugestiju, slobodno mi pišite!

Imajte lep dan,
Aleksandra